Драган Костић у Србији не живи од 1981. године, радни век провео је у Швајцарској, одакле се средином 80-тих, повремено враћао у Врање, да би од 1986. кренуо у изградњу свог животног сна, модерног вртића који би могао да служи генерацијама Врањанаца.
Костић 2006. године на лицитацији купује плац који је планским документима града предвиђен за вртић.
У годинама које следе Костић улаже преко 600.000 евра сопственог новца и успева да у горњем делу Врања направи европски модеран вртић „Наше лане“, по свим важећим стандардима у овој области, и то без ичије помоћи.
- Мој једини циљ је био да у овом граду сагради нешто што није, рецимо, коцкарница, него да овај вртић остане и иза мене. Желео сам најбоље, а ево шта ми се дешава – каже Костић.
Вртић је свечано отворен пре неколико месеци, али тада и почињу Костићеве муке са локалном самоуправом у Врању.
Иако је један од ретких инвеститора у Врању, иако је уложио сопствевних 600.000 евра, иако је запослио 31-ог радника и збрињава 63-је деце, и то искључиво сопственим средствима, Костић се не допада локалној самоуправи у Врању која чини све не би ли уништила ову једину, праву самосталну инвестицију у Врању.
Свуда у Србији, што је и по закону, локална власт дужна је да својим средствима финансира половину пуне цене боравка деце у вртићу.
У државним вртићима цена је 22.000, остатак до пуне цене финансира локална власт. Тако је у Врању, Београду, Зајечару, Црној Трави…
У наведеним местима, као и широм Србије бизнис са приватним вртићим цвета, макар својим капацитетима они не могу да приђу државним вртићима.
У Врању, захваљујући искључиво инвеститору Костићу, постоји савремени вртић као ретко где, али га власт неће.
Костић открива да је после низа састанака са градоначелником Миленковићем дошао до закључка да нема друге него да затвори свој вртић, а да је спреман у знак протеста против тешке неодговорности и у крајњој линији безобразлука локалне власти да на крају сруши објекат вредан 600.000 евра, и држави врати ливаду коју је од ње купио.
Власт тврди да нема листа чекања у државним вртићима, те да приватни вртић није потребан, зашто ли онда зидају нови вртић у Рашкој?
Да се овде не ради о новцу него о нечем сасвим другом, показује чињеница да родитељи 63-је деце који тренутно бораве у вртићу не плаћају ни динара, већ да сав трошак од око два милиона динара месечно сноси сам Костић.
Зато си у запослени и родитељи на његовој страни.
Позната активискиња СНС-а Гордана Станковић која се налази на челу вртића и преко које је ишло запошљавање напредњака у ову установу, што је био директан захтев СНС-а, ако вртић има намеру да овде ради, каже да се нада да ће проблеми ипак бити решени „јер овако квалитетна установа има могућности и разлога да даље живи и напредује“.
Један од родитеља, Драгана Илић, каже да су родитељи презадовољни ситуацијом у новом вртићу и да ће учинити све да се тако и настави.
- Почињемо са петицијом према градоначелнику, па ћемо видети – каже Илићева.
На крају остаје идеја да држава која на овакав начин брине о својим најмлађима нема апсолутно никакве изгледе у будућности.
Како је могуће да су градоначелнику Миленковићу добри они инвеститори који од државе добијају по 10.000 евра да запосле једног радника, а не ваљају приватни инвеститори, још Врањанци, који одвајају по 20.000 евра сопствених средстава за запошљавања једног радника?
Костић нажалост на ветроменитини сурових услова, личних и политичких, остаје сам, да се пита „шта ми је све ово требало“.
Заиста, има ли макар мало памети у овој земљи, ако већ образа, људскости и морала нема ни за лек?
ССБ
