После вести да су Руси одлучили да реактивирају пензионисане железничке композиције које носе интерконтиненталне балистичке ракете, војни стручњаци лансирали су идеју да крене у градњу Екраноплана- носач авиона, који у односу на конвенционалне имају низ предности.
Када би најкраће морали описати Екраноплан за њих би рекли да изгледају као авиони, а нису, и за разлику од њих могу да се вину у ваздух свега неколико метара изнад површине воде 5-8 метра. Екраноплани су познати и као „возила“ који користе ефекат тла то јест силу земљине теже и функционишу на принципу сабијања ваздуха између крила екраноплана и тла, односно водене површине.
Став руски конструктора био је да би изградња Екраноплана носача авиона била много кориснија за Русију него градња класичних носача авиона и хеликоптера, па и десантних бродова. Руски конструктори сматрају да би Екранопални представљали моћно оружје у рукама руске ратне морнарице конструисани за уништавање носача авиона, али и десантно искрцних средстава.
У Русији упркос кризи и даље влада велики интерес за напуштени програм Екраноплана, а један од активнијих заговорника овог програма је Али Алијев инжењер који је учествовао у развоју познатог “ Каспијског чудовишта“.
„Још се сећам тестирања Екраноплана и није ни чудо што је назван „убица носача авиона“. Лун, како је назван тај прототип, био је наоружан са шест надзвучних противбродских вођених пројектила Москит, од којих је свака способна потопити носач авиона, чак и у олујним условима. Лун је могао пловити и полетети и по невремену са таласима високим пет до осам метара, подсећа Али Алијев, који је сигуран да су са војног становишта ова пловила много кориснија за руску морнарицу од изградње амфибијских бродова.
Алијев заступа тезу да је Русија уместо што је скупо платила Мистрале које никада није добила, тај новац искористила за поновно покретање програма развоја Екраноплана па чак и набавку 6 убица носача авиона уместо 4 Мистрала који јој никада нису испоручени.
Није само Алијев једини који заступа ову тезу. Ову идеју преузело је и неколико других инжењера, који су после анкесије Крима 2014 у њима видели решење проблема везе Русије са овим полуострвом и тиме начин да отклоне честе застоје у мореузу Керч.
Први Екраноплани конструисани су Совјетском савезу у Централном Хидрофилском Дизајнерском Бироу (ЦХДБ). У периоду од 1961 до 1990 конструисано је неколико различитих типова екраноплана, који су осим војне примене, требали добити и цивилну сврху. Њихова употреба планирана је била искључиво за Црно море и Каспијско језеро, мада се сада заговара и опција за отворена мора.
После опитовања прототипова, СССР је 1966. произвео први војни Екраноплан, који су западне обавјештајне службе назвале„Каспијско чудовиште“.
Са својих 544 тона, 106 метара дужине и 42 метара ширине први Екраноплан се кретао брзином већом од 400 километара на час.
Његов главни дизајнер, Ростислав Алексејев, каже да је већ сада могуће почети масовну производњу Екраноплана Орлионок, који је способан за сат времена пребацити 200 маринаца и два тенка било где на Каспијском мору.
На светло дана испливали су планови Екраноплана који је дизајниран и као носач авиона назван “ Велики Лун“, за који конструктори тврде да би били јефтинији, бржи и убојитији од класичних носача авиона који лете само 5 метара изнад нивоа воде, леда, снега, слети на било коју површину да не гаси моторе и не угрози посаду.
