У данашње време велике светске буке, спектакуларних планетарних тема и наводних, за човечанство одлучујућих догађаја, које пратимо са великом пажњом путем свих средства информисања, као да смо заборавили на обичног малог човека.
Некада се живот наши старих, наших предака, вртио у малом простору родбинских и комшијских веза, у малим световима, али који су били испуњени радом, народним стваралаштвом и надасве топлином, осећајем готово непознатим савременом човеку. То је био амбијент у ком су се практиковали стари занати, делатности које су храниле породицу али истовемено пружале могућност активног стваралштва, па и уметничке креације. Тада није било великог тржишта, јурњаве за динаром, суровог такмичења са конкуренцијом па је бављење занатом, које је прелазио са генерације на генерацију, представљало осим решења егзистенцијалних проблема и простор неке врсте народне уметничке реализације. Данас, сви знамо, није тако. Стари занати су готово нестали у немогућности да парирају фабричкој производњи, а савремени темпо живота нас све више избацује из сопственог лежишта уносећи немир који је основ спречавања уметничког замаха и уживања у лепоти.
Софија Ињац, наш данашњи саговорник се управо и бави нечим што се може третирати врста старих заната. Израђује бројанице и накит спајајући рад, стваралаштво, уметност па чак и неку врсту верске мисије. Већ је позната у хришћанском свету, међу верницима, свештеницима и монасима, али и у интернет простору пошто се у функцији продаје бави маркетингом преко друштвених мрежа. Осим тога имала је више изложби, од којих је најбитнија изложба коју је одржала у Новом Саду у бившој Прометејевој галерији а садашњем културном клубу «Зрно». У догледно време планира да представи своје стваралаштво и у Београду. Баш због тога што је посао којим се бави редак и што је продаја израђених артикала повезана са личном маркетиншком довитљивошћу одлучили смо се за разговор са Софијом Ињац, сматрајући њену причу необичном, а њен рад уникатним и занимљивим за наше читаоце.
У чему је специфичност израде ваших бројаница и осталог накита?
Специфичност је у томе што је спојен традиционалан начин израде са модерним дизајном и материјалима. Ово се нарочито односи на израду бројаница.
Да ли се бројанице данас могу сматрати накитом?
С обзиром на модеран дизајн и одсуство основног верског образовања, приметно је да их људи у већини доживљавају као накит, као део свакодневног асесоара. Што значи да се делом могу сматрати и накитом.
Да ли је то проблем ?
Са верске тачке гледишта то јесте проблем. Мада се већина оних који се баве израдом бројаница труде и да објасне чему оне заправо служе. Сами купци често постављају питање како да их употребљавају па тако продавци бројаница на посредан начин врше и верску мисију. Наравно то је у интересу и продаваца.Са уметничке тачке гледишта то није проблем. Верски мотиви у уметности кроз векове су готово преовлађујући. Тако данас иако је друштво у великој мери секуларизовано једна слика рецимо Микелађелово «Стварање Адама» има трајну и незаменљиву уметничку вредност и у очима савремених посматрача као и у прошлости.
Зашто баш израђујете уникате?
Зато што сваки комад има своју причу, сваки је специфичан на свој начин, нисам желела да радим серијски, просто сам имала идеју да свако може да изабере бројаницу спрам свога сензибилетета и личности. Иако неке на око можда изгледају исто, гледам да се разликују макар у неком детаљу. Крстови су нарочито специфични, од нерђајућег челика, посребрени, са сјајним дизајном. У томе заправо и јесте њихова уметничка вредност.
Користите полудраги камен за бројанице, да ли и ви као и многи други комбинујете хороскопске знаке, магијска својства полудрагог камења и на тај начин постижете бољу продају?
Полудраги камен користим углавном када радим изложбене бројанице, јер им то даје естетску вредност. Дешава се такође да купац изабере модел и тражи да буде од полудрагог камена.
Да, догађа се, на жалост, да купци траже одређену врсту полудрагог камена због њиховог тобожњег енергетског дејства и при том од мене очекују објашњење тих дејстава. Тржиште је преплављено таквим понудама бројаница са магијским дејством , а све у сврху бољег профита. Лично мени етика не дозвољава да се користим туђим сујеверјем да би остварила бољу продају.
То манипулисање сујеверјем ради профита на жалост широко је распрострањено на овом нашем поднебљу и без одговарајуће едукације тешко ће се искоренити.
Ко су ваше муштерије с обзиром да продају вршите преко Фејсбука и галеријски путем изложби?
Моји купци су специфични. Најчешће су то људи који се и сами баве неком врстом уметности, наравно не могу да изоставим свештенике, монахе, и црквене људе не само православне вероисповести већ и римокатолике и муслиманске.
Колико је могуће искористити друштвене мреже за промовисање уметности, традиције или продају одређених артикала?
Друштвене мреже су популарне и пре свега веома посећене. Данас када је интернет медиј број један, реклама на друштвеним мрежама ће пре бити уочена него на застарелим медијима попут новина, телевизије или радиа. Због тога се све више људи одлучује на овакав тип промоције. Отварају се фејсбук странице преко којих имате могућост да понудите људима свакодневно праћење вашег рада. Интернет пружа интеракцију између произвођача и купца тако да произвођач има прилику непосредно да се увери у квалитет и вредност онога што ради и да побољша свој производ, да га прилагоди жељама и потребама купца. Осим тога купцима је значајно лично сведочење квалитета производа, које се често може наћи на друштвеним мрежама у виду коментара у којима се изражава захвалност или задовољство купљеним артиклом. Тај вид рекламе је неизводљив на класичним медијима, мада постоје покушаји типа Сека Саблић на пијаци изнебуха вади однекуд кесу са прашком од 3 кг и тврди како је то за њу најбољи прашак за веш. На класичним медијима овакво субјективно сведочење «квалитета» не производи упечатљив ефекат, заправо има контраефекат. Сасвим обратно је на друштвеним мрежама.
Бавите се герила маркетингом и уредник сте многик сте многих сајтоваи Фејсбук страница. Реците нам нешто о томе?
Управо у претходном одговору се садржи одговор и на ово ваше питање. Герила маркетинг на интернету је вештина промовисања одређеног производа субјективним сведочењем његовог квалитета, али и не само то. То је читава философија маркетинга. Суштина се своди на три речи: Шокирај, насмеј, заинтересуј. Успешност страница које уређујем на фејсбуку је пре свега у свакодневном ажурирању. Потребно је знати кад су људи на итернету, знати заокупити пажњу тих људи. А фејсбук је једном речју сликовница уз пар добро смишљених опаски. Дакле уколико комбинујете добре фотографије са одређеним текстуалним порукама и при том истрајавате у томе успех је загарнтован.
Да ли су сви који приступе некој страници коју уређујете аутоматски и купци артикала који се ту рекламирају?
Наравно да нису аутоматски купци. Људи су прилично скептични када је у питању куповина преко интернета, а поготово преко друштвених мрежа, јер је појава превара преко лажих профила и страница честа. Чланови страница хоће да знају ко сте, ко стоји иза тога, да поразговарају у случају да заиста хоће да купе то што им нудите. Потребно је дакле ваше лично сведочење али и сведочење других купаца. Потребно је улити поверење купцу а то је данас веома тешко.
Шта је битно за добар рад једне странице, да би била праћена и запажена?
Да би једна страница имала успеха није најважнији број чланова као што већина мисли. Значи није ствар у квантитету него у квалитету људи који су ту и прате вас. Хоћу рећи да је битно да сваки члан, а и ви као неко ко рекламира свој производ знате због чега сте ту. Битно је да људи који су ту, то купују, коментаришу, процењују оно што изложите, јер тек онда се може рећи да сте постигли интеракцију са купцима, а то даје ефекат.
Колико је битна фотографија за продају артикла?
Фотографија је најважнија ствар за промоцију преко друштвених мрежа. Треба да буде добро урађена, јер визуелни ефекат оставља дефитивно најбољи утисак на купца нарочито на друштвеним мрежама. То просто не може никога да остави равнодушним, заинтересоваће се да макар оде на страницу и погледа шта је то, чиме се бавите, шта нудите.
Да се вратимо на израду накита. Како сте дошли на идеју да спојите традиционалну религијску уметност са савременим материјалима и дизајном?
Израдом обичних плетених бројаница се бавим већ дуги низ година, но то је посао који готово искључује креативне могућности, монотон је. Упоредо с тим свој таленат остварујем и на другим пољима уметности. Просто је било природно да једног дана дође до споја уметничког сензибилитета са израдом бројаница.
Да ли верујете да ће у будућности интернет заменити супермаркете, бутике и друга продајна места?
Мислим да неће. Просто је увек другачује када оно што желите да купите имате прилику и да видите уживо, додирнете, од онога што се понуди фотографијом, електронски. То се није десило ни на западу где је индивидуализам и отуђење прешло линију пожељног и где је интернет шопинг узео маха. Код нас су још мање шансе за тако нешто.
За крај можете ли нашим читаоцима рећи да ли сте истински задовољни својим послом и да ли се осећате испуњени и остварени као креатор уникатних дела?
Да нисам задовољна својим послом, радила бих нешто друго. Остварујем се преко свога посла, што је данас реткост. Реткост је пре свега што људи нису истрајни. Започињу мноштво послова очекујући брзу зараду и после првих препрека брзо одустају. Уопште данас је луксуз имати неки свој посао а поготово посао који вас остварује у коме ваша креативност може доћи до изражаја и у коме уживате. Тако да могу рећи да сам до краја задовољна.
Разговор водио Милован Балабан
