Ево једног једноставног трика који би амерички председник Доналд Трамп сада могао повући како би ојачао светски поредак утемељен на правилима, одлучно осујетио руску критику америчке спољне политике, пише Небојша Малић, чију колумну за РТ преносимо у целости.
Све што Трамп мора да уради јесте да повуче признање тзв. Косова од стране САД, лажне државе која је настала као резултат илегалне окупације, након рата који је почео пре тачно 20 година.
Збуњени? Дозволите да објасним. Тврдећи да је влада тадашње Југославије водила геноцидну кампању против етничких Албанаца у њеној покрајини Косово (што није истина), председник Бил Клинтон покренуо је оно што је постало 78-дневна ваздушна кампања НАТО-а како би се „окончало кршење људских права“ . Оно што је заправо учињено је да се истисне стотине хиљада људи – укључујући и етничке Албанце, које је НАТО повремено бомбардовао – и да покрајину претворе у протекторат НАТО-а. У 2008. години „Косовци“ су прогласили независност и од тада их је признало око пола УН. Друга половина укључује Русију, Кину, Индију и, до сада, Србију.
Али чекајте, зашто онда не повући признање? Зар то не би било противречно? Доказ „договора“ са Русијом? Једном речју, не. Исправљање ове историјске грешке би заправо разоружало критичаре Вашингтона, који тренутно – и то с правом – указују на америчку хипокризију, двоструке стандарде и селективно размишљање.
(Погрешна) Порука Русији
У мислима архитеката рата из 1999. године, Србија и Југославија су служиле као замена за Русију, начин да се пошаље порука Москви да Запад неће толерисати „отпор ширим трендовима политичке и економске реформе“. То је, узгред речено, био аргумент који је изнео Џон Норис, бивши помоћник Стате Департмента Строуб Толбота, у књизи из 2005. године, заједно са цитатом из његовог предговора.
Русија је добила поруку да је Запад двоструки непријатељ коме се не може веровати. Руско разочарање Западом може се пратити до 1999. године, а љутња због предаје њихове владе НАТО-у у Југославији, барем донекле, отворила је пут за Јељцинову изненадну оставку и преузимање власти од стране Владимира Путина.
Путин заправо говори о 1999. и Југославији готово сваки пут када говори о Западу, користећи га као пример произвољног и незаконитог понашања САД-а, чак и када Вашингтон говори о „светском поретку заснованом на правилима“ који је наводно угрожен од стране Русије и Кина. Говорећи о томе, Пекинг такође говори о том рату, јер је њихова амбасада у Београду уништена у штрајку НАТО-а у мају 1999. „Грешком“, наводно.
Стигнимо до 2014. године, када се Крим побунио против владе у Кијеву коју подржавају САД и гласао за поновно прикључење Русији. Када су САД урликале у знак протеста, Путин је само рекао да људи који су заузели српско Косово у илегалном рату нису имали на шта да се ослоне.
– То је изнад двоструких стандарда. То је нека врста збуњујућег, примитивног и очигледног цинизма. Човек не може само да изврне ствари како би одговарале његовим интересима, да назове нешто бело једног дана, а црно следећег.
Као одговор, председник Барак Обама измислио је референдум на Косову како би оправдао деловање САД-а. Ловци на лажне вест соколовог ока у западним медијима нису се јавили. Зар не мрзите када се то деси?
Подршка Клинтоновима
Али чекајте, има још. Године 2009. Бил Клинтон је лично открио себи позлаћени кип на централном тргу „главног града Косова“. Три године касније, тадашњи државни секретар Хилари Клинтон назвала је независност Косова „личним“ питањем за њу и њену породицу. Један град у Албанији заправо јој је подигао споменик 2016. године, очекујући њен председнички тријумф. Много новца, било ко?
Сенатор Берни Сандерс је такође подржао рат 1999. године, што је навело једног од његових виших службеника да поднесе оставку у знак протеста. Бивши сенатор и потпредседник Џо Бајден такође је био велики ратни хушкач на Косову. У међувремену, Трамп је заправо критиковао рат, што потврђујењегов интервју са Леријем Кингом из 1999. Од тада није много говорио о томе.
Ових дана, када Трамп говори о „суверенитету“ и осуђује глобализам, Русија одговара да можда САД треба да поштују суверенитет других – и као пример наводе Косово. Незгодно. У међувремену, и либерални и конзервативни умови у Вашингтону непрестано брину због „руског малигног утицаја“ на Балкану – посебно у Србији – што увек значи да Москва једноставно подржава Резолуцију СБ УН 1244 и тврдњи да је Косово Србија. Фрустрирајуће!
Вредности и принципи
Критичари администрације Трампа, који га оптужују да није подржао америчке вредности у иностранству, мораће признати да је часно престати подржавати место које се бави „ендемском корупцијом, злочине који укључују насиље или приетње насиљем над новинарима; и нападе на припаднике етничких мањина или друге маргинализоване заједнице, према најновијем извештају о људским правима Стејт департмента.
Имајући све то на уму, постаје очигледно да би повлачење признања Косова поново учинило америчку спољну политику великом. У једном једноставном кораку, Трамп може да сруши аргумент Русије да је Вашингтон цинично примењивао двоструке стандарде и да показуже да САД верује у правила – „а шта је сада са тим Кримом, Путине?“
Наравно, ово се неће десити. Због свих својих проглашених непријатељстава према „мочвари“ у Вашингтону, Трамп је предао спољну политику ратним хушкачима заинтересованим само за одржавање америчке империје коју су Клинтонови основали деведесетих година било којим средствима. Кад год Васхингтон разговара о високим принципима и универзалним вредностима, остатак света треба само погледати Косово – и Ирак, Либију, Сирију, и дуги низ других „промена режима“ и удара – да би знао да је цела прича обична лаж.
