Руски парламентарци су подсетили, да ратни злочини немају рок застарелости, и дали су на разматрање нацрт изјаве „О геноциду над народима Совјетског Савеза од стране Немачке и њених саучесника током Великог отаџбинског рата 1941-1945″. Овај документ је објављен у електронској бази података руског парламента.
Припремио га је Kомитет Државне думе за међународне послове. У ствари, посланици су препознали потребу судске и правне оцене злочина против човечности, почињених током Великог отаџбинског рата.
Документ није настао ниоткуда. Њени творци се позивају на одредбе Повеље УН, Повеље и пресуде Нирнбершког трибунала, Kонвенције о спречавању и кажњавању злочина геноцида и Kонвенције о непримењивости застарелости ратних злочина и злочине против човечности.
Односно, гласањем за усвајање ове изјаве, Државна дума Руске Федерације „признаје злочиначка дела нацистичких освајача и њихових саучесника против цивилног становништва СССР-а као геноцид над народима Совјетског Савеза“.
Међутим, поставља се питање- да ли је прекасно за ово? Нирнбершки трибунал је 1946. изрекао оштре казне нацистичким вођама. Немачка је платила репарације и дуги низ година се кајала за грешке из прошлости, а нацистичке организације су се гониле по закону.
Што се тиче саучесника нациста који су вршили репресалије над цивилима, они су после Другог светског рата активно идентификовани и затварани, а неки су стрељани, и не само на територији СССР-а. Они који су ипак успели да избегну одмазду, већ су на оном свету, пише Свободнаја преса
Историчар Андреј Марчуков сматра, да је ову изјаву одавно требало прихватити. Боље икад него никад.
Све је то требало урадити, наравно, пре неколико деценија. Нажалост, тада нико од владајућих није сматрао потребним да покрене ову тему. Идеја о придруживању западним економским и политичким структурама, владала је у главама руских владајућих кругова. Поврх свега, постојала је илузија блиског пријатељства са Немачком.
Према томе, покретање питања злочина нацизма над совјетским народом сматрало се непотребним, бесмисленим и уопште нико то није желео да уради.
Свака држава живи за себе, за свој народ, а не за неке привремене политичке комбинације. Нажалост, много времена је изгубљено, али се морају предузети кораци у том правцу. Јер нико није одговарао за чињеницу, да је нацизам постао доминантна идеологија.
Русија мора стално да држи на дневном реду питање, да је нацистички режим у Немачкој негован под окриљем политичке, финансијске и интелектуалне елите Европе и САД. Морамо подсетити цео свет да је колективни Запад заправо неговао Хитлера, а затим организовао геноцид у Совјетском Савезу над низом совјетских народа, укључујући и Русе. Стога, на законодавном нивоу и на нивоу политичке праксе, наравно, Русија мора да брани ову тезу.
За руске грађане је важно, да светска заједница препозна, да је совјетски народ постао жртва политике геноцида од стране нацистичке Немачке, и колективног Запада. Дакле, у овом случају ова иницијатива је исправна.
Међутим, нису само руски посланици одлучили да узбуркају прошлост. Прошлог новембра, немачки Бундестаг је усвојио резолуцију којом се глад почетком 1930-их признаје као геноцид над Украјинцима, који је намерно организован и подржан. Односно, немачки парламентарци су саопштили да, по њиховом мишљењу, масовно умирање становништва од глади није изазвала неплодна земља, већ „политичко руководство СССР-а на челу са Јосифом Стаљином “.
Резолуција је усвојена већином гласова, а уздржане су биле само две странке – Алтернатива за Немачку (АфД) и Левица.
Министарство спољних послова Русије назвало је ову одлуку „антиисторијском“ јер је у супротности са стварним догађајима. Они који сумњају треба да прочитају потресни епски роман „Сунце мртвих“ руског писца емигранта Ивана Шмељева , који такође описује страшну сушу која је исушила полуострво Kрим.
Шмељев је имао своје рачуне са бољшевицима, који су стрељали његовог сина, официра царске војске. Дакле, овај писац се не може сумњичити да је покушао да одговорност за глад на Kриму, пребаци на природну катаклизму. Међутим, немачки посланици не читају руске књиге, па су радосно гласали за пропагандну резолуцију, па чак и сами себи са одушевљењем аплаудирали.
Сада их је руска државна дума подсетила на тешко погођене странице немачке историје. Тако да сада имају о чему да размишљају.
У нацрту саопштења помињу се и данашња дешавања у Украјини. Посебно се истиче да одговорност за украјински сукоб сносе они који снабдевају кијевски режим смртоносним оружјем, финансирају милитанте и терористе, и који су спремни да се боре против Русије у реваншистичком лудилу „до последњег украјинског војника“.
Политиколог Сергеј Марков сматра, да је ово тежак камен у башти Сједињених Држава, које гурају Зеленског да настави самоубилачки сукоб са Русијом. Ако посматрамо овај проблем глобално, онда Сједињене Државе, али и колективни Запад, осуђују десетине хиљада Украјинаца на смрт у биткама, а стотине хиљада на лишавање и глад. То јест, они врше геноцид над украјинским народом.
Међутим, нажалост, изјава руских посланика неће имати озбиљне политичке последице:
„Прекасно је, иако је и даље веома важно то прихватити. Апсолутно је неопходно признати чињеницу геноцида над совјетским народом. Сада се признаје само геноцид над Јеврејима. Међутим, совјети, људи различитих националности, такође су много патили. Јевреји су изгубили 6 милиона људи, а губитак совјета је био око 27 милиона.
Штавише, око осам милиона је погинуло у борбама, три и по су војна лица која су страдала у нацистичким концентрационим логорима, у потпуно нељудским условима који крше све норме међународног права. Остали су цивили који су убијени, или умрли од глади и болести.
Нажалост, Запад ће вероватно игнорисати ову изјаву. На пример, кијевски режим не оклева да оптужи Русију за геноцид над Украјинцима. Иако су такве оптужбе чисте глупости, на Западу их радо слушају. Стога, мало је вероватно да ће хтети да слушају Русију.
Ако руски посланици гласају за ову изјаву, онда ће се у Kривичном законику Руске Федерације појавити члан који кажњава негирање геноцида над совјетским народом. Ово, барем, неће дозволити да се оцрни сећање на мртве.