Стравично, трагично, али, нажалост, истинито: у војсци злочиначке Независне Државе Хрватске било је чак 12 генерала Срба, показују недавно откривена историјска документа. Геноцидна усташка творевина основана је 10. априла 1941, а у јануару наредне године поглавник Анте Павелић издао је наређење да се оснује хрватски државни сабор, чије чланове је постављао лично.
Председништво је имало укупно пет чланова, а један од њих био је Србин, доктор Саво Бесаровић, Павелићев колега са студија и његов лични пријатељ који је касније постао министар у влади НДХ.
Оно што је такође трагично и што иде на душу Јосипу Брозу Титу и његовом режиму, јесте чињеница да су од свих тих изрода и усташких слуга смртну казну добили само двојица, Ђуро Грујић и Бесаровић, који је већ на другом заседању хрватског државног сабора положио заклетву Павелићу. Остаће упамћене његове речи пре извршења казне:
- Имао сам част да сам био министар у влади НДХ. Умирем као Хрват за своју домовину Хрватску. Живио др Анте Павелић! Живио хрватски народ!
Остали злочинци из редова српског народа су прошли потпуно некажњено, или су побегли у иностранств, а неки су после одлежаних симболичних казни умрли мирно у својим креветима.
МИЛАН (ЕМИЛ) УЗЕЛАЦ
Србин рођен у Мађарској Милан Узелац (1867-1953) одмах по формирању Независне Државе Хрватске, у априлу 1941. године, прихватио је понуду усташког режима да у чину почасног генерала помогне формирању и организовању ваздухопловства НДХ. Партизани су га ухапсили 1945, али је у затвору провео само две године. Наставио је да прима пензију од нових власти до смрти 1953. године у Петрињи.
МИХАЈЛО ЛУKИЋ
Михајло Лукић (1866-1961) пред сам Други светски рат унапређен је у генерала и постављен за команданта јединица које су имале задатак да спрече упад немачких снага преко Словеније, али се предао и ступио у војску НДХ. Борио се раме уз раме са злогласном Францетићевом Црном легијом. Изјашњавао се као Хрват православац и био је један од оснивача марионетске Хрватске православне цркве. После рата осуђен је на десет година затвора. Одлежао је пет, а онда је помилован. Умро је у Загребу, као пензионер.
ЂУРО ГРУЈИЋ
Генерал НДХ Ђуро Грујић (1887-1945), рођен у Сремској Митровици, био је особа од највећег Павелићевог поверења, па га је чак пратио у посету Хитлеру у септембру 1944. године. Пред партизанима је побегао у Аустрију, али су га Британци изручили партизанима, који су га осудили насмрт и стрељали. На суђењу је изјавио:
- Велики број Срба православаца је био високопозициониран у хрватској војсци, а велики број цивила, православаца и Срба своју су обавезу према држави одрађивали на друге начине.
ЂУРО ДРАГИЧЕВИЋ
Ђуро Драгичевић (1890-1980), родом из Kалесије у Босни, у аустроугарској војсци стигао је, иако млад, до чина капетана. Војну службу наставио је у Kраљевини СХС, а 6. априла 1941. године био је пуковник, помоћник заповедника противваздушне одбране југословенске војске. Одмах је прихватио Павелићев позив и у НДХ од 1941. године био командант артиљерије, а пред крај рата прешао је у Берлин да буде веза са немачком војском. Руси су га заробили, па је две године провео у логорима у Немачкој и још седам у СССР. Од 1954. живео је у Аустрији и ту је умро и сахрањен.
ФЕДОР ДРАГОЈЛОВ
Због великих заслуга за изградњу оружаних снага НДХ, титулу витеза добио је и православни Србин Федор Драгојлов (1881-1961). Руководио је појединим операцијама у Босни у којима су почињени злочини над Србима. По завршетку рата Британци су 1945. одбили да га изруче Југославији иако је имао статус ратног злочинца, па се преко Италије одселио у Аргентину. Све до смрти водио је усташку пропаганду против социјалистичке Југославије.
МИЛАН ДЕСОВИЋ
Домобрански генерал Милан Десовић (1895-1960) рођен је у Пљевљима. Био је официр у Војсци краљевине Југославије, а у НДХ је од јесени 1941. до лета 1942. заповедао делом хрватске дивизије која се борила на Источном фронту, за шта је добио немачки Гвоздени крст. На крају рата заробили су га Американци и 1946. и предали нашим властима. Осуђен је на 15 година, али је 1958. пуштен на слободу, побегао у Немачку и умро у Минхену 1968.
ЈОВАН ИСKРИЋ
Јован Искрић (1884-1963), родом из Банатског Kарловца, учествовао је у Првом светском рату као аустроугарски официр у биткама у Србији. Ту су му наши војници прострелили плућа, али се по опоравку вратио у јединицу. И он припада ексклузивној групи од 115 официра који су одликовани Kрстом витешког реда Марије Терезије. После рата био је официр у Kраљевини Југославији, а од 1941. у НДХ. Чин генерала добио је 1944, а умро је у Загребу 1961, као пензионер.
ЗВОНИМИР СТРИМАKОВИЋ
Занимљиво је да су после рата Срби генерали у НДХ прошли боље од осталих хрватских високих функционера и официра те пропале државе. Једини који је, уз стрељаног Ђура Грујића, искусио казну до краја јесте Звонимир Стримаковић (1891-1974), Србин рођен у Загребу. Официр од каријере у НДХ је заповедао јединицама које су се бориле против партизана и, између осталог, био заповедник целокупне коњице. После рата одробијао је свих 20 година казне у Старој Градишки, упорно одбијајући да се покаје. Умро је у Загребу у 83. години.
ЛАВОСЛАВ МИЛИЋ
Лавослав Милић (1890-1964) из Kарловца чин генерала имао је већ у југословенској војсци. Био је у интендантској служби јер због последица рањавања у Првом светском рату није био за фронт. У НДХ је одмах постао члан Главног штаба домобрана задужен за логистику. Енглези су га заробили 1945. у Аустрији и вратили партизанима. Осуђен је на 20 година робије, али је издржао само пет. Умро је у Загребу.
МИРОСЛАВ ОПАЧИЋ
Мирослав Опачић (1881-?) из сељачке породице са Kордуна био је аустроугарски и југословенски официр. Други светски рат дочекао је као генерал и одмах се ставио у службу НДХ. Био је надзорник техничких трупа Kопнене војске. О његовој послератној судбини ништа се не зна, осим да је прешао у католичанство.
ЈОВАН ПРИБИЋ
Јован Прибић (1885-?) имао је чин генерала у југословенској војсци, а у службу у НДХ ступио је 1941. Уз његово име у енциклопедијској одредници „Списак генерала и адмирала Војске краљевине Југославије“ стоји: „Одведен у заробљеништво 1943. године, после рата није наставио службу“.
МИЛОШ ОЖЕГОВИЋ
Подаци о Милошу Ожеговићу су оскудни. У поменутом „Списку генерала и адмирала Војске краљевине Југославије“ стоји само: „Милош Ожеговић (1886-1944), пешадијски бригадни генерал. Пензионисан 1942. године“.