Сулејман Угљанин, председник Бошњачког националног већа, сарађивао је током деведесетих година, у време Слободана Милошевића, са српским служабама безбедности и био организатор продаје оружја ЈНА становницима Санџака, открибва Муамер Зукорлић, лидер Странке правде и помирења. Како каже, највише се трговало аутоматском пушком „калашњиков“.
Зукорлић тврди да је Угљанин тада добро уновчио своју паролу „Санџак република“ јер је Санџаклије наговарао да продају злато и купују оружје, а када им је војно наоружање продавао, пријавио их је Државној безбедности.
Санџак република
– Он и сада развија ту идеју самоопредељења, читајте отцепљења и жели да зазвецка и поново афирмише ту политику из деведесетих година. Нажалост, ми смо ту политику с њим пробали и он је тај барјак развио још 1991. године. Био сам на градском стадиону када је он клицао „Санџак република“ и говорио д аће он бити последњи који ће побећи из Санџака. Потом је 1993. био први који је побегао, тачније Државна безбедност га је отпратила до границе, а након три године га је вратила поноцо. Отпратио га је црни, а дочекао бели „мерцедес“ – испричао је Муамер Зукорлић.
Бивши муфтија објашњава и како је Угљанин, који годинама води СДА Санџака, сарађивао са ДБ.
– Имали смо његове митинге по Санџаку на којма је говорио женама: продајте злато, купите оружје, а онда је направио спрегу с појединим официрима гарнизона Рашка и камионима је продавао оружје из војске и давао народу, а потом су давали спискове Државној безбедности. Ово је све опште познато, 20.000 људи је давало изјаве ДБ да се то оружје враћа. То се десило, а онда је он после тога побегао из земље, уз пратњу ДБ – тврди Зукорлић.
Састанци по кафанама
Бивши оперативац ДБ Божидар Спасић потврђује да је Угљанин сарађивао са српским службама безбедности.
– Седео је он са нашим оперативцима по кафанама. Управо му је та веза са службом безбедности касније донела политички кредибилитет, место посланика, па чак и министра, напомиње саговорник.
Спасић каже да је Угљанин одувек био агресивно настројен према Србији, али само ако ће неко други да завршава његове послове.
– Он је увек прао руке и био чист пред државом. Он се у то време веома примио на великомуслиманске идеје и аспирације и истина је да је он наговарао становнике Санџаке да прода злато и да се наоружа. Чињеница је да је он сам послао више од 250 људи на ратишта у БиХ. Могуће је да је он продавао то оружје да би стекао већи углед код својих истомишљеника, али сумњам да је постојала комбинација са ДБ у којој би он био мозак операције. Он интелектуално не би могао то да изведе, сматра Спасић.
