Где има дима има и ватре. У причама о крагујевачком голферу, пребогатом биз(м)нисмену Драгану Шолаку могла би се свести на ону о чувеном “ америчком сну” и сроченом у лаконском одговору: “ Само ме не питај како сам зарадио први милион долара”?!
Драган Шолак је био попут многих својих сународника, небитан мали привредник који је вешто користио деведесете, време санкција, у свом родном Kрагујевцу, у малој гаражи, у којој је почео ситне послове који нису доносили бог зна какву зараду – тврди његов доскорашњи блиски сарадник, Б.П., човек итекако добро познатој нашој и америчкој јавности. – Прво је купио машину и намотавао оне ВХС видео касете, да би касније проширио посао на “пиратерију са видео филмовима”, музичким касетама… С обзиром да је то било време санкција, било је беспредметно да ти ико са запада да ауторска права на продају филмова и других видео материјала… Значи, радило се на црно? Некако у исто то време, Шолак је кренуо и у продор на словеначко тржиште, које је већ било отргнуто из југословенског бизнис загрљаја. Успео је чак и да буде заступник за Словенију једног познатог светског произвођача спортске опреме… Али, све то није ни приближно задовољавало већ видно препознатљиве мегаломанске апетите малог привредника из Kрагујевца…
Према тим истим незваничним подацима, онда су се у целу причу умешали амерички инвестициони фондови ( читај Џорџ Сорош, УСАИД..) који су у малом не(успешном) бизнисмену из Kрагујевца и Словеније препознали добар материјал за даљу обраду и реализацију својих дугорочних стратешких циљева на простору Балкана…
Најмањи је био проблем да се нађе начин на који ће се у његову малу небитну фирмицу “KДС” ( кабловски дистрибутивни систем) из Kрагујевца упумпати силни милиони у чврстој валути – тврди наш саговорник. – Али, малом крагујевачком биз(м)нисмену журило се, да што пре добије велике паре! Па се дуго причало, а прича је потекла из његовогг окружења, како су “ ти силни милиони долара” преко границе ушли неопажено у једном старом стојадину, како никоме ништа не би било сумњиво?! Наравно да су се касније те паре “опрале” кроз докапитализацију његове фирме од стране споменутих инвестиционих фондова… Али, је остала једна заиста (не)стварна филмска прича о начину на који су огромне паре стигле из иностранства!
Све што се потом дешавало је мање више познато. Вртоглави успон човека коме су у држави Србији, после петооктобарске револуције била широм отворена сва телекомуникациона врата и дистрибутивне мреже – учинила су да се енормно обогати из “пацовских канала” по мери и жељи својих америчких пријатеља и донатора.
Kако они никада ни један једини долар не дају “ за џабе”, можете замислити шта је Драган Шолак морао заузврат да ради и шта треба данас за њих да ради?!