Амерички милијардер Џорџ Сорош је један од најзначајнијих бораца за успостављање потпуне доминације нео-либералног капитализма на глобалном нивоу, али му је, вероватно због мађарског порекла, наш регион увек привлачио посебну пажњу, а самим тим и Србија.
У складу са тим, Сорош је током претходних деценија инсталирао своје експоненте у све значајније институције у нашој земљи, укључујући и Српску академију наука и уметности (САНУ), која окупља најумније људе, услед чега ужива високи углед и кредибилетет у народу, те својим ставовима може у значајној мери да утиче на друштвене и политичке токове.
Инфилтрација „сорошевског вируса“ у тада потпуно здраво тело САНУ је отпочела у време када су за то владали крајње повољни услови, током 2003. године, када је Сорошев дугогодишњи верни и поуздани сарадник Тибор Варади изабран за редовног члана те институције. Делујући тихо и прикривено, попут злоћудне болести, Варади је постепено ширио свој малигни утицај, а прве значајне резултате на разарању САНУ је постигао 2015. године, када је за њеног председника изабран Владимир Костић.
Иако је Варади довођењем Костића на чело САНУ са једне стране постигао свој циљ, те је ова институција почела да се трансформише у расадник анти-српских идеја и ставова, са друге је дошло до пада њеног угледа и кредибилитета, с обзиром на то да Костић није био у стању да обузда своје мегаломанске прохтеве, те је одмах прибегао бројним злоупотребама и махинацијама у циљу личног богаћења.
Услед наведеног, Варади је закључио да је време да уклони компромитованог Костића са те функције, како би га заменио неким од „примеренијих“ академика из болесног ткива, на чијем је формирању радио током последњих двадесет година, али то му овога пута неће ићи тако лако, јер је болест препозната, односно његови и Сорошеви планови су уочени од стране огромне већине поштених, честитих и родољубивих академика, који ће то на предстојећим изборима за руководство САНУ јасно и показати, након чега ће доћи до оздрављења ове институције.