ШПАНСКИ министар Жозеп Борел, будући шеф дипломатије ЕУ, бојкотовао је у петак састанак званичника Уније и „партнера са Западног Балкана“ у Хелсинкију јер је позивницу добила и – Приштина.
Како сазнају „Новости“, Борел је дошао на самит у Хелсинки, али не и на састанак на којем је био и министар спољних послова привремених институција у Приштини Беџет Пацоли.
То нам је потврдио и шеф дипломатије Ивица Дачић, који је учествовао на састанку у Хелсинкију, чију атмосферу је и пре његовог почетка „подгрејала“ одлазећа шефица дипломатије Федерика Могерини, коју би управо Борел требало да наследи, јер је, противно досадашњој пракси, позвала и Приштину:
– Шпанија је била против тога да се они позову. Јер, ово је први пут да је позвана територија која је далеко од статуса кандидата за чланство у ЕУ. Досадашњи гимних формат ових састанака, који су се одржавали на сваких шест месеци, сада је вештачки промењен и учињен је преседан, па је тако Могеринијева, уместо да позове земље кандидате, позвала партнере са Западног Балкана. Ако је досадашња пракса била да се ови састанци одржавају у формату министара спољних послова држава чланица ЕУ и кандидата за чланство, не видимо никакво оправдање за промену формата – чули смо од Дачића.
Он је током састанка у Хелсинкију изразио незадовољство Србије због овог потеза. Оштро је, каже, реаговао и на читаву листу захтева и критика упућених на рачун Београда. Наиме, на маргинама састанка пљуштале су поруке Србији од европских званичника, али и земаља у окружењу, и све су имале исте предзнак – „одлучите се“, „не можете да седите на више столица“, „направите корак“, „не лобирајте за повлачење признавања Косова“…
Словачки шеф дипломатије Мирослав Лајчак критиковао је то што Србија планира да потпише Споразум о слободној трговини са Евроазијском унијом, уз упозорење да то није корак који је приближава ЕУ. Он је затражио и да Приштина повуче таксе, а ове захтеве изнео је и европски комесар Јоханес Хан, који, с друге стране, очекује да Београд обустави кампању за повлачење признавања, као и да се приближи спољној политици ЕУ. Пацоли је рекао да је састанак у Хелсинкију прилика да Косово буде третирано равноправно са другим земљама у Европи.
Дачић је упозорио да понашање Приштине представља главну препреку за унапређење регионалне сарадње, а да се Србији замера да је активна на међународном плану, што је, у ствари, сасвим легитимно, за разлику од оног што раде косовски Албанци. Он је још једном позвао ЕУ да предузме одговарајуће одлучне кораке којима би утицала на Приштину да одустане од једностраних потеза, омогући наставак дијалога и допринесе смиривању тензија. Такође, када је реч о повлачењу признавања, Дачић је поставио питање да ли ће и Косово престати да лобира за своје интересе и независност.
Могеринијева, која је председавала састанку шефова дипломатија ЕУ, поручила је да је потребно да се Београд и Приштина врате преговорима под покровитељством ЕУ и истакла да су министри Уније подржали проширивање на Западни Балкан. Додала је и да није на њој да каже да ли је о томе било једногласности, пошто је састанак био неформалан и иза затворених врата. Она је своју одлуку да у Хелсинки позове „свих шест партнера са Западног Балкана“ образложила потребом да се – разговара. Очекује и да земље чланице донесу одлуку о започињању приступних преговора са Севером Македонијом и Албанијом, као и о визној либерализацији за грађане Косова.
С друге стране, сами министри земаља из региона нису били превише оптимистични у вези са проширењем.
КОСОВО НАЈВЕЋИ ИЗАЗОВ
У „цртању портрета“ Жозепа Борела, који би требало да буде потврђен за новог високог представника ЕУ, европски медији углавном истичу три ствари: да је означио Русију као „старог непријатеља“, да је напао „каубојску“ политику председника Доналда Трампа и жалио се да су састанци спољне политике ЕУ „долина суза“. Као један од највећих изазова који су пред њим наводи се управо решавање питања Косова. Борел је недавно у сусрету са премијерком Аном Брнабић нагласио да ће му, као званичнику ЕУ, овај процес бити међу приоритетима и да ће му приступити објективно и избалансирано.
О СПОРАЗУМИМА КАД УЂЕМО У ЕУ
МИНИСТАР Дачић је разјаснио и спорове око Евроазијске уније, односно поручио је министрима ЕУ који су то критиковали да није реч ни о каквом чланству, већ о споразуму о слободној трговини који имамо потписан са великим низом земаља у свету. Он је подвукао да ће сви ти споразуми бити детаљно испитани оног тренутка када Србија буде приступила ЕУ:
– Међутим, ми не говоримо о извесној, скорој будућности Србије у ЕУ, и нико нема права да нас критикује што тренутно радимо на својим интересима.
СИЈАРТО: ОТВОРИТИ СВА ПОГЛАВЉА СА СРБИЈОМ
НА састанку у Хелсинкију веома позитивно о Србији говорио је шеф мађарске дипломатије Петер Сијарто, који је рекао да се Будимпешта искрено залаже за „брзо проширивање ЕУ“ и критиковао поједине колеге на западу Уније да се према пријему нових чланица односе дволично. Сијарто од наредног сазива ЕК очекује да повећа, а не да смањи број држава чланица, односно да убрза проширење Западног Балкана и да отвори сва поглавља у преговорима са Србијом и Црном Гором.
