Шпанска Фаланга или како пун назив покрета гласи: Шпанска фаланга за окупљање националистичке синдикалистичке офанзиве је био један од најзначајнијих политичких покрета у историји модерне Шпаније. Овај покрет који је настао 1933. године је свој врхунац доживео у годинама непосредно пред избијање Шпанског грађанског рата, као и током самог грађанског рата. Шпанску Фалангу је основао Хозе Антонио Примо де Ривера, током трајања Друге шпанске републике. Основна полазишта овог покрета су била веома налик полазиштима италијанског фашизма: републиканизам, анти-капитализам, авангарда и модернизам. Потребно је у неколико речи осврнути се на оснивача Фаланге, Хозе Антониа Прима де Ривере. Хозе Антонио, син шпанског војног диктатора министра и Генерала Мигуела Прима де Ривере рођен је 1903. године. Био је племић, школовао се као правник и по занимању је био адвокат. По очевој линији, био је племићког порекла – носио је титулу Маркиз од Естеље и Наваре. Обзиром да је његова породица сматрала да од редовног школовања унутар школског система тадашње Шпаније Хозе Антонио може имати више штете него користи, одлучили су да га школују код куће путем врло ригорозних приватних часова. На универзитету он није похађао предавања све до краја друге године факултета, но и поред тога дипломирао је као бриљантан студент. Исте године кад је дипломирао, је и докторирао. Након факултета отворио је своју адвокатску канцеларију у Мадриду.
- октобра, у Мадриду, Хозе Антонио Примо де Ривера је основао свој покрет Шпанска Фаланга. Основна полазишта новог политичког покрета била су борба за друштво засновано на снажном националном осећању, на ауторитету и на хијерархијској организацији друштве. Методологија борбе је била популистичка, кроз стварање широког фронта подршке међу народом. У тренутку када је покрет управо повећавао своју популарност и хватао пуни моменат силе, државне власти Друге шпанске републике хапсе и осуђују Хозе Антониа Прима де Риверу на смрт. Оптужен је за припрему оружаног устанка против државе и организовање државног удара. Парадокс је био да је погубљен управо на почетку Шпанског грађанског рата – 20. Новембра, 1936. Након победе Франкових снага у грађанском рату, унутар нове државе, Хозе Антонио Примо де Ривера је био уздигнут на ниво мученика који се жртвовао за Шпанију и слављен је готово као светац. Сама шпанска Фаланга је током рата представљала значајан део националистичких снага борећи се на страни Генерала Франка. Илустрација о каквом се нивоу бораца радило, је податак да је 60% предратног чланства Фаланге погинуло током грађанског рата борећи се у најтежим окршајима и на најтежим положајима. Овакво јуначко и безрезервно понашање фалангиста, допринело је пуном поверењу које је генерал Франко имао у Фалангу. Из овог поверења, произишло је то да су 1938. године, све синдикалне организације у Шпанији стављене под управу шпанске Фаланге. Фаланга је у годинама након Шпанског грађанског рата постала носилац идеологије државе. Покрет је порастао на 932.000 чланова.
Након смрти каудиља Франка 1975. године, услед промене структуре саме државе, Фаланга губи на популарности. Данас је шпанска Фаланга подељена на неколико мањих изданака старе организације од којих ни један нема већи политички значај.
Српска десница
