Ову летелицу краси изузетно савремена авионика, напредни нападно-навигацијски систем, смањена радарска уочљивост, увећани убојни арсенал, и значајно већи акциони радијус. Добар део МиГ-29К је направљен од композитних материјала, а у циљу смањење његове видљивости је примењена технологија тзв. „хлађеног крила“. Поседују га ваздухопловства Русије и Индије.
МиГ-29К (по означавању НАТО Fulcrum-D) представља совјетски/руски палубни вишенаменски борбени авиони четврте генерације, који је настао даљом еволуцијом базичног ловца МиГ-29.
Захваљујући великој наруџби РВ Индије ова специфична модификација летелице је модернизована до генерације која се означава као „4+(+)“¹. Према мишљењу западних војних експерата модернизована верзија овог авиона поседује све елементе коју треба да има једна вишенаменска палубна борбена летелица.
У њега је уграђена последња генерација авонике, напредни инфрацрвени пеленгатор за прецизно означавања циљева, убојни арсенал који се састоји од ракета класе ваздух-ваздух кратког домета које се могу наводити преко нишанског уређаја који је интегрисан са кацигом пилота, смањена радарска рефлективност. и оно што је најважније – нова радарска станица „Жук-МЕ“ помоћу којег се могу открити циљеви на даљинама и до 200км. Ово отвара могућност употребе ракета класе ваздух-ваздух средњег домета (до 110км) РВВ-АЕ, као и навођених ваздухопловних бомби КАБ-500. Ту се налазе и противбродске ракете Х-31 и Х-35, од којих последња може да погоди површинско пловило на даљинама 200+км.
У односу на палубну верзију тешког ловца Су-33 ова летелице има мању акциони радијус али и носивост корисног терета. Међутим, он је далеко компактинији када је у питању његова летна фигура што обезбеђује рационалнији смештајни капацитет на поморским платформама као што су носачи авиона. Модернизоване верзија авиона које су рађене за Индију имају могућност да носе већу тонажу убојног терета (до 5,500кг). Такође, његова површина је третирана различитим врстама специјалних премаза, укључујући и уградњу неметалних композитних делова, који значајно смањују радарску видљивост летелице. За смањење видљивости у инфрацрвеном спектру употребљена је технологија „охлађеног крила“. Такође, пошто ова летелица углавном оперише изнад морске пучине, на њу је уграђен систем за допуну горивом у ваздуху, што обезбеђује значајно већи борбени радијус.
МиГ-29К представља верзију са којом управља један пилот. Поред ове верзије развијена је такође палубна верзија авиона која носи ознаку МиГ-29КУБ са којом управљају два члана посаде (двосед).
Поред руске армије, ове летелице употребљава и индијска армија. Ратна морнарица ове државе поседује 45 апарата МиГ-29К/КУБ.
¹Недавно је корпорација МиГ обавестила јавност да ради на пројекту нових пилотских кацига намењених пилотима на МиГ-29К/КУБ које ће бити опремљене системом допунске реалности. Нови систем ће бити у стању да приказује информације летне и тактичке природе (као и трајекторију самог лета), на визиру пилотског шлема. Наиме, пилот ће имати специјални монокулар који је интегрисан на кацигом, преко кога ће очитавати информације о висини, брзини и смеру лета, а такође и о тренутном оптерећењу. Пилот ће бити у стању да у исто време види стварну слику, али и виртуелну слику коју је направио компјутер који је специјално пројектован за њену израду. У критичним ситуацијама које се јављају за време ваздушног боја, или приликом ванредног слетања, пажњу пилота неће више да одвлаче бројни инструменти у кокпиту авиона, или индикатори који се налазе на ветробранском стаклу летелице. Такође, ова руска корпорација је саопштила да у овом часу интензивно ради и на пројектима развоја комплекса аутоматског управљања авионом, као и на систему аутоматске контроле преоптерећења које се јавља приликом наглих промена брзине и трајекторије лета.
