РЕПУБЛИЧКИ центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица ради на пројекту ажурирања пописа српских жртава током протеклог рата у Босни и Херцеговини. У оквиру тог процеса центар ће објавити Атлас злочина над Србима у БиХ. Први том ће се појавити већ ове године на око 1.000 страна и обухватиће страдање српског народа у БиХ у 1992. години.
Како истичу саговорници „Новости“, циљ Републике Српске је да објавом Атласа још једном укаже да у рату у БиХ нису страдали само Бошњаци и Хрвати, већ и Срби, и да размере страдања српског народа не смеју да се умањују, што политичко Сарајево константно чини од завршетка рата.
– Прошле године смо објавили попис српских жртва у рату у БиХ са 35.042 имена и презимена и околностима страдања. Попис српских жртава се стално допуњава и он нам је база за Атлас. Ту ће на једном месту моћи да се види где је страдао српски народ у протеклом рату – каже, за „Новости“, Милорад Којић, директор Републичког центра за истраживање рата.
Он посебно истиче и различите аршине у раду правосуђа БиХ, при чему судови Бошњацима за злочине над Србима изричу ослобађајуће пресуде или казне испод законског минимума, док Србе осуђују на вишегодишње казне затвора.
– Тако је лице српске националности за једноструко силовање осуђено на осам година затвора, а Бошњак са оптужницом од 21 тачке, која између осталог обухвата силовање, премлаћивање, помагање у премлаћивању, добије казну од две и по године затвора – указује Којић, и наводи да се због изостанка јединственог система кажњавања Србима, у просеку, изриче 13,7 година затвора, а Бошњацима 7,2 године.
Он каже док Република Српска инсистира да се примењује Ревидирана стратегија за процесуирање ратних злочина, бошњачка страна то одбија и шаље јасну поруку да не желе решавање најсложенији предмета ратних злочина:
– По овој стратегији приоритет у процесуирању имају најсложенији предмети, а то подразумева да се ради о високо позиционираном војном, полицијском или политичком врху.
Вељко Лазић, председник Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила РС, каже за „Новости“, да су Срби жртве из протеклог рата, а не агресори, како Сарајево годинама таргетира српски народ.
– Бошњаци већ четврт века, односно од завршетка рата, мењају идентитет истог. Институције РС морају да појачају ангажовање у показивању истине и да се зна колико су страдали Срби. Зато је одлична идеја о објављивању Атласа са доказима о обиму страдања Срба, као и подацима где су почињени злочини у БиХ.
Симо Тушевљак, главни инспектор МУП РС за истраге кривичног дела ратног злочина, каже, за наш лист, да, нажалост, већина породица убијених Срба у рату у БиХ неће добити сатисфакцију да убице њихове деце и најмилијих буду осуђене за ратне злочине:
– Срби су у рату убијани само зато што су Срби. Правосуђе БиХ је већ од завршетка рата почело да ради по систему да су само Бошњаци жртве у рату, а Срби злочинци и такве су пресуде доношене. Док су Срби добијали максималне казне, Бошњаци су ослобађани за злочине над српским народом. Иако постоје јасни докази о планском убијању на хиљаде Срба који су прослеђени Тужилаштву БиХ, стотине предмета су и даље по фиокама.
Ненад Стевандић, председник Српског клуба у Парламенту БиХ, каже, за „Новости“, да истина о рату у БиХ неће бити потпуна док бошњачка политика не схвати да је цивилизацијски чин о свим жртвама говорити са истим поштовањем:
– У БиХ су сада једино понижене српске жртве. Мање су вредне сузе српских мајки, а опет највеће казне за злочине добијају управо Срби. Све док Бошњаци не желе да граде БиХ на поштовању свих жртава, дотад је тешко говорити о суживоту.
И ДАЉЕ СЕ ТРАГА ЗА 1.652 СРБА
ЛАЗИЋ истиче да о минимизирању српских жртава из рата у БиХ најбоље говори рад Института за тражење несталих БиХ:
– РС трага за још 1.652 српске жртве. Институт, ако настави са досадашњим темпом рада, пронаћи ће нестале Србе за 100 година, јер су за 12 година пронашли само 265 тела убијених Срба.
ИСТОРИЧАРИ И ЗАКОН
КОЈИЋ се осврнуо и на наметнути закон бившег високог представника Валентина Инцка, наводећи да, уколико Република Српска дозволи да историју пишу судови, онда историчари неће моћи да раде под забраном коју је Инцко наметнуо кроз овај закон. Он оцењује да је „Инцков закон“ недемократски, те да тако нешто није забележено било где у свету, због чега тај акт мора бити повучен из правног живота БиХ.