Још 1935. године склопљен је између Усташког покрета и Комунистичке партије Југославије споразум о заједничком раду на уништавању Југословенске државе, Српства и Православља. Тај споразум гласи овако:
„Свјесни тешкоће у борби, без обзира на подвојеност у погледима на друштвени поредак, вођство Хрватског народног усташког покрета и вођство Комунистичке странке у Краљевини Југославији, овлашћено и споразумно са свима Хрватима легалних и илегалних формација склапа следећи
С П О Р А З У М
1. Вођство Хрватског народног ослободилачког усташког покрета с једне стране и вођство Комунистичке странке с друге стране, свесни су тежине свога положаја који долази од заједничког непријатеља: сваке Југословенске владе и Српског народа, као носиоца српске хегемоније (надмоћности) и подржаваоца сваког режима који спутава, смета и тупи народ:
a) код Хрватског народа да ће икада доћи час ослобођења испод српског јарма,
б) код комунистичких маса да траже савезнике у рушењу постојећег стања, ма какве погледе тај савезник имао на поредак и форму државе по постигнутом успеху.
2. Вођство југословенске комунистичке странке свесно своје улоге, признаје да до комунизирања Балканског полуострва не може доћи док се не сломи кичма српства и православља, јер је познато да су то два фактора која су омела продирање Османлија на запад и Аустрије на Исток, споразумни су да уништавањем свега што је српско и православно утире се терен за комунизирање Југославије и Балканског полуострава.
Вођство хрватског ослободилачког усташког покрета предосећа да ће без промене постојећег стања хрватски народ подлећи југословенској лукавости и српској хегемонији и нуди сарадњу свима поробљенима Југославије и комунистичкој странци посебно, да убрзају ток догађаја средствима и начелима према упутствима свога вођства.
3. Вођство усташког ослободилачког хрватског покрета обавезује се да ће све штрајкачке демонстрације, манифестације и све разне изгреде, које изводе комунистичке формације потпомагати и у њима учествовати.
Вођство Комунистичке партије, сматрајући хрватски усташки покрет јаким чиниоцем и помагачем у рушењу постојећег стања, обећава сваку подршку и потпору у остварењу усташког идеала.
Вођство и једне и друге стране обавезује се да ће избегавати све свађе и зађевице између једних и других: у натписима, личне и разговоре итд. У случају демонстрација, револуција и ратова и једне и друге без приговора потпомагати нарочито уништавањем свега што је Српско и Православно, како је истакнуто у тачци 2 овога споразума.
4. У случају локалних неспоразума дужност је локалног вођства усташког покрета и комунистичке странке да све сукобе одмах ликвидирају, а свака формација о томе своје старије јединице обавијести. Нескладност начелне нарави решава вођство хрватског усташког покрета и вођство Комунистичке партије.
Ц И Љ:
Југословенска Комунистичка странка, којој је законом о заштити од 1922. године онемогућена акција слободног кретања и рада, с једне стране, и вођство хрватског ослободилачког усташког покрета, с друге стране, примају на себе заједнички и споразумно дужност заједничке борбе и међусобно помагање у сваком случају потребе до постигнутог циља: РАСПАДАЊЕ ДРЖАВЕ И СВЕГА ШТО ЈЕ СРПСКО И ПРАВОСЛАВНО.
Сремска Митровица, јуни-липањ, 1935. г.
За комунистичку странку,
Моше Пијаде с. р. новинар.
За усташки ослободилачки покрет
Др. Миле Будак с. р. адвокат.
——————–
Оригинал се налази у Војно историјском институту, архива непријатељских јединица Бр. рег. 3/2; Кутија-116/1638
Извор: crveneberetke.com
