„Спорт је најлепше игралиште које нам пружа прилику да искажемо свој карактер“, речи су двадесетседмогодишњег Миленка Јанићијевића из Бора који је доказао да се храброшћу и упорношћу могу превазићи све препреке
Његова борба кренула је одмах по рођењу, када је, као превремено рођена беба, остао без кисеоника и уз помоћ инкубатора кренуо у своју животну битку. Дијагностификована му је церебрална парализа и, према прогнозама лекара, имао је три опције – живот са терапијом, у инвалидским колицима или бављење спортом. Миленко је изабрао ову трећу, рекли би многи најнедостижнију.
Након што је пребродио три тешке операције, захваљујући професору доктору Горану Чобелићу са Ортопедске клинике, Миленко је, уз огромну подршку својих родитеља, одлучио да се не преда и да се спортом бори против своје болести. Иако је био свестан да ће бити потребно пуно одрицања и напора, упорност се исплатила. Тако 2017. године по први пут успешно истрчава Црновршки полумаратон. За два сата и двадесет минута истрчао је стазу дужине 21.195 метара. „Леп је осећај кад знам да никада ниједну трку нисам трчао да бих се другима доказао. О својој болести причам сасвим нормално и јавност о томе све зна. Спортом сам допринео да се не разликујем од друге деце у значајној мери”, прича Миленко који је данас активан у триатлону и полумаратону, а сан му је да почне да трчи и деонице од 42, односно 55 километара.
„Упркос проблему који имам, знам само једно – лимити не постоје, то су само границе које смо ми исцртали у нашим главама”, наглашава овај момак који као још један од својих подвига, са поносом издваја и пливање за Часни крст на Борском језеру 2019. године. Свих претрчаних маратона не може ни да се присети, али као подсетник, ту су бројне освојене медаље. Најдраже му је, каже, учествовање на хуманитарним тркама. Овај двадесетседмогодишњи борац данас је узор многима. А његов је, каже, рођени брат Александар. „Не могу да останем равнодушан када видим његову вољу, упорност, жељу за животом. Он је особа на коју се угледам. А мислим и да би од њега многи имали шта да науче”, са поносом прича Миленко и додаје да му је и велики спортиста Новак Ђоковић вечита инспирација.
И данас му је крилатица кроз живот чувена изрека војводе Живојина Мишића „Ко сме тај може, ко не зна за страх тај иде напред”. „Препоручујем свима да се баве спортом. Ја сам један од оних који је доказао да спортом може и болест да се „победи“. То је прави пут. И једини“, закључује овај младић.
Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама: