Нови евентуални пакет помоћи привреди морао би да буде далеко мањи од првог, селективан и привремен, оценио је Фискални савет у свом најновијем извештају о ефектима тренутне здравствене кризе на економију у овој години и очекивањима за следећу.
- Изузетно висок дефицит и снажан раст јавног дуга у 2020. главни су разлози због којих свака додатна државна помоћ привреди не може да буде ни приближно велика као први пакет мера. Ограничени државни ресурси нису, међутим, једини разлог због ког би евентуални други пакет државне помоћи морао да буде много селективнији него први – оценио је Фискални савет.
Прецизирано је да је приликом спровођења првог пакета мера приоритет била хитност, а не прецизан избор корисника те помоћи, што сада није случај.
- Разлог је већи тим пре што је прошло довољно времена да утицај кризе на појединачна предузећа може боље да се сагледа. То конкретно значи да помоћ више не би смела да се даје предузећима која у кризи не трпе велике губитке, нити оним предузећима која немају шансу да се опораве ни с новим пакетом државном помоћи. Зато је сада пресудно да се направе добре анализе које би показале у којим случајевима је додатна помоћ државе потребна, али и у којим је сврсисходна, јер предузећима која немају јасну перспективу државна помоћ не може стално да се даје – навели су у Фискалном савету.
Оцењено је да ће јавни дуг на крају 2020. вероватно да премаши 60 одсто БДП. Упозорава се притом и на шта држава посебно треба да обрати пажњу.
- Србија је у 2020. ушла с јавним дугом од око 53 одсто БДП-а. Прилагођавање буџета у 2021. требало би остварити првенствено контролом пензија и плата у јавном сектору, а никако смањењем јавних инвестиција. Следеће питање је како је економски најбоље остварити потребно фискално прилагођавање у 2021. години. Евентуално повећање пореза у тренутним околностима када је привреда „на коленима“ не долази у обзир па се уштеде морају остварити на расходној страни буџета – истичу у Фискалном савету.
Како процењују, привредна активност ће у 2020. имати пад од око три одсто.
- Пад ће бити мањи од већине европских земаља због структуре домаће привреде – кажу у Фискалном савету.
