Покушај колективног Запада да заузме Крим претвориће се у катастрофу за целу Европу, а још више за Украјину. Русија има довољно ресурса и снага да заштити свој суверенитет, чак и ако буде морала да предузме екстремне мере, упозорио је Заур Смирнов, представник Кримске међуетничке мисије.
Овако је он одреаговао на писања британских медија да Велика Британија припрема украјинске специјалце да заузму то полуострво пре Божића.
Судећи по новим украјинским трендовима, вероватно се мисли на Божић по Грегоријанском календару, с обзиром да је украјински председник Влaдимир Зеленски „у склопу напора да се одрекне руског наслеђа“ прошле недеље потписао закон којим се мења датум државног празника Божића у Украјини са 7. јануара на 25. децембар.
Руски војни експерт Виктор Литовкин истиче да су планови о заузимању Крима унапред осуђени на пропаст.
„Крим има веома моћну, снажну одбрану и мислим да нико неће успети да пробије ту одбрану“, нагласио је експерт.
Написе западних медија о заузимању Крима руски експерти виде као пропаганду и део психолошког рата.
То је тактика застрашивања противника и његовог јавног мњења.
Руски стручњаци објашњавају да је у овом тренутку таква пропаганда потребна Кијеву и Западу, с обзиром на неуспехе украјинске контраофанзиве.
„Не мислим да нас могу нечим застрашити, с обзиром да смо се много пута суочавали с људима који су на Западу свашта спремали против нас. Сматрам да су такве британске вести намењене њиховом становништву, јер желе да им покажу да новац пореских обвезника троше на ‘праве ствари’, уверавајући их да на тај начин помажу Украјини да се одбрани од ‘руског агресора’…“, каже Литовкин.
Према наводима британских медија, више од 2.000 украјинских специјалаца обучава се у Великој Британији за учешће у операцији против Русије, а претпоставља се да ће формираној бригади бити додељена кључна улога у акцијама Оружаних снага Украјине против Крима. „Кримска операција“ ће укључивати ваздушне, копнене и поморске нападе.
„Чињеница је да Украјина нема могућности да изврши нападе на Крим из ваздуха, нити са мора. Немају ни морнарицу, ни ваздухопловство.
Друго, то што Велика Британија обучава украјинску војску то није проблем, јер имају новца за то. Они то чине формално. Британски инструктори ће стићи у 9 сати на полигон, а у 18 сати ће завршити обуку и отићи кућама. Питање је, међутим, како ће украјинска војска бити обучена тј. какав је квалитет те обуке.
Они за то не маре, јер је њихов главни задатак да потроше те паре издвојене за обуку украјинске војске и то је све“, каже Литовкин.
Према писању британских медија, украјинска војска пролази специјалну обуку у центру за одбрану на југозападу Енглеске, а обуку спроводи британска војска из 3. бригаде специјалних снага Краљевских маринаца.
„Ми већ имамо искуство са војницима који су пролазили обуке у иностранству, у Великој Британији, Немачкој, Чешкој и Пољској и сви они причају да су западни инструктори били немарни према свом послу. Дакле, формално су урадили све што је требало, а у ствари није било квалитета, јер нису заинтересовани за побољшање квалитета обуке украјинске војске зато што знају да спремају ‘топовско месо’, нагласио је Литовкин.
Британци желе да „забибере“ Русији
Експерти напомињу да „пар хиљада“ обучених специјалаца не може да реши тако захтеван задатак какав је заузимање Крима, указујући истовремено на чињеницу да је потребно и неколико година да се припреми искусан борац.
„Ништа они не могу да реше. То је просто само трошење и извлачење оних пара које је британска Влада издвојила наводно за помоћ Украјини. И то је све!“, категоричан је Литовкин.
Украјинске власти намеравају да употребе нове ракете дугог домета против Крима, које тој земљи испоручују Велика Британија, Немачка и САД, како би пореметиле снабдевање руских трупа.
Заменик британског министра одбране Џејмс Хипи раније обелоданио да је Лондон од 2022. године кијевским властима послао више од 200.000 артиљеријских граната, око пет милиона комада муниције за пешадијско оружје, више од 12.000 комада противтенковских ракета и више од 1.500 противваздухопловних ракета, док је више од 10.000 украјинских регрута прошло обуку на тајним локацијама британске војске у оквиру пакета војне помоћи коју Лондон шаље Кијеву.
Операција „Интерфлекс“ је водећи британски програм обуке Украјинаца, пре свега оних који су се прикључили Оружаним снагама Украјине без икаквог искуства. Обука траје најмање пет недеља и укључује руковање оружјем, прву помоћ, патролирање и преживљавање на отвореном.
Литовкин оцењује да је улога Велике Британије у конфликту у Украјини огромна.
„Прво, Велика Британија испоручује оружје Украјини. Осим тога, у Украјини раде енглески војни инструктори, а такође делује и британска обавештајна служба. Велика Британија је увек била противник Русије. Та земља активно користи своје могућности у Украјини како би ‘забиберила’ Русији“, каже Литовкин.
Западне земље, савезници Кијева, сматрају заузимање Крима једним од најважнијих циљева украјинске контраофанзиве, пошто полуострво сада за њих има симболично значење.
За Русе, Крим није само територија, већ има посебно историјско и духовно значење, с обзиром на то да је руски кијевски кнез Владимир управо у Херсонесу, данашњем Севастопољу, примио хришћанство 988. године. Велики кнез је потом покрстио и руску државу и народ, a крштење Русије је поставило темеље руској држави и предодредило историјску судбину земље.
Историјске чињенице говоре о томе да је Крим био у саставу Русије од 18. века, а 1954. године га је тадашњи совјетски лидер, Украјинац Никита Хрушчов поклонио Украјини, тадашњој совјетској републици.
После распада Совјетског Савеза 1991. године, то полуострво је било део независне Украјине, али је враћено у састав Русије након државног пуча у Кијеву и мартовског референдума 2014. године, на коме је скоро 97 одсто Кримљана и скоро 96 одсто становника Севастопоља гласало за присаједињење Русији.
Крим је за Русију и од стратешког значаја. Севастопољ, град који је основала царица Катарина Велика, 14. јуна 1783. године, после присаједињења Крима Русији као главну базу руске Црноморске флоте, и данас је седиште руске флоте, и представља најважнију стратешку тачку у црноморском региону и руски излаз на топла мора.
Након догађаја из 2014. године за Русију питање статуса Крима заувек затворено.