Амерички председник не прича упразно. Након што је Доналд Трамп преко високопозиционираних сарадника поручио да је за САД разграничење Срба и Албанаца трајно и одрживо решење, стратези у Вашингтону су направили нацрт нове мапе Косова (погледајте је у прилогу уз текст).
Српски телеграф ексклузивно открива шта садржи овај амерички модел решења за расплитање косовског чвора. Мапа, у коју смо имали увид, већ циркулише у дипломатским круговима.
Ипак, може се претпоставити да је реч о радној верзији која у разговорима Београда и Приштине може да претрпи делимичне измене.
Извор који нас је упознао са садржајем мапе исти је онај од ког смо добили и објавили неколико важних информација о ономе што се поводом Косова збива у Белој кући и Стејт департменту. Све се касније показало као тачно.
Србија
Централни део Србије
Четири општине на северу КиМ – Северна Косовска Митровица, Звечан, Лепосавић и Зубин Поток.
Територија са посебном заштитом за Србе
Ради се о сеоским срединама и општинама у Косовском поморављу, где Срби чине већину или их има у знатном броју. То су села око Гњилана, Ранилуг, Партеш – Пасјане, Клокот – Врбовац, Косовска Каменица и Витина. На тој територији важио би посебан режим заштите Срба и они би били организовани у неку врсту заједнице чија би овлашћења била дефинисана у дијалогу Београда и Приштине. Имали би право на специјалне везе са Србијом, нешто попут онога што сада има Република Српска. Међународна заједница гарантовала би за поштовање свих њихових права.
Косово
Садашња територија Покрајине, умањена за оно што припадне Србији, плус део Прешева, узак појас уз административну линију који неће излазити на ауто-пут. У таквом расплету, највероватније би се Албанци који живе у Бујановцу и Медвеђи, где су мањина, преселили на Косово.
Део Прешева и Бујановац
Албанци се узалуд надају да би могли да добију цело Прешево, Бујановац и Медвеђу. Њима би по овом плану припао само мали део општине Прешево, узак појас, као и део општине Бујановац где су Албанци већина.
Екстериторијални део
Српски манастири и остале светиње на територији Косова и Метохији добили би екстериторијални статус. Осим у комуналним питањима, не би имали никаквих додирних тачака са косовским властима. Такав статус, такође, гарантовала би међународна заједница.
Како каже овај дипломата из једне од земаља ЕУ, једна од кључних тачака биће обезбеђивање Путинове подршке.
– С друге стране, а то не зна много људи, унутар ЕУ није Берлин главна препрека подели Косова већ су највећи кочничари Шведска и Луксембург – наводи наш саговорник.
Аналитичар Драгомир Анђелковић оцењује да би из угла Србије подела Косова била прихватљива, а каже да је сигуран да је већинска јавност на тој позицији.
– Вероватно бисмо се договорили око линија подела. То свакако подразумева да нам припадне север Косова, као и екстериторијалност наших манастира и главних верских објеката. То сигурно многима делује мало, али кад погледате стање на терену, засад нам ни то нико не да.
ЧВРСТА ГАРАНЦИЈА
Према речима нашег саговорника дипломате, Трамп и његови сарадници сигурни су да ће обезбедити широку међународну подршку за свој план поделе Косова.
– Порука коју је пре неколико дана послао Рон Џонсон била је савршено временски темпирана и поклопила се са тренутком када је у Вашингтону усаглашена нова мапа Косова. Трампу, Болтону и службеницима који се на нижим нивоима баве Косовом јасно је да ће бити отпора, пре свега унутар ЕУ, међутим, будите сигурни да ће стратегија иза које стане Трамп на крају сигурно бити прихваћена. Тако је било широм света, па ће и на Балкану – објашњава наш саговорник.
РЕАЛНО И ОДРЖИВО
Бивши шеф дипломатије Владислав Јовановић каже да нам Американци сада бацају појас наде да ипак можемо да добијемо нешто од Косова. То је, како наводи, боље него да не добијемо ништа, али још није довољно.
– За мене би била смислена таква компензација око Косова, да ми можемо да разговарамо даље о извлачењу дела БиХ, односно РС, јер РС најбоље бранимо преко Косова. Према томе, ако се баш толико хоће подела Косова, онда морамо и ми да добијемо неке јаке гаранције.
Аналитичар Дејан Вук Станковић понавља да би у цео процес требало да се укључе и Кина и Русија као сталне чланице Савета безбедности.
– Тако би читава ствар добила међународно утемељење. Евентуално кориговање граница на овим просторима мора бити у циљу реалистичног и одрживог решавања, на миран и рационалан начин, пошто није упитна једино граница између Срба и Албанаца.
