Директор Геронтолошког центра у Нишу Милан Стевановић (47) изнео је у Тужилаштву у Нишу одбрану у којој је тврдио да није био за то да се А. Ј., штићеник центра који је преминуо од короне, тестира на вирус јер је „мислио да ће се и остали заразити“?!
Стевановић, који је осумњичен да није поступио по здраственим прописима у време епидемије и услед чега је у овој установи инфицирано чак 147 од укупно 256 штићеника и четворо запослених, саслушан је пред Вишим тужилаштвом у Нишу, где је негирао дело које му се ставља на терет. У својој одбрани он се трудио да минимализује оно што је урадио, тврдећи како је „поступио по прописима Министарства за рад“, те и да не зна како је корона ушла у Центар. Он се осврнуо и на смрт А. Ј.
- Он је рекао да је А. Ј. имао температуру 36,7, те и да му је температура мерена неколико пута дневно. Навео је да је штићеник од докторке тражио да иде на тестирање у KЦ Ниш, да га је докторка о томе обавестила, али да му је истовремено рекла да за тестирање нема потребе јер је имао температуру 36,7. Испричао је да му је то пренео, али да је он наставио да инсистира да се тестира – каже извор упознат са случајем.
Затим је рекао да је А. Ј. хтео да провери има ли корону јер је „имао проблем са стомаком, жалио се да му је масна храна“?!
- Директор Стевановић је испричао и да је А. Ј., дан након што му је измерена температура 36,7, у пратњи неговатељице отишао на тестирање у Дом здравља Ниш, одакле је пребачен у зграду старе хирургије KЦ Ниш. Додао је да је након тога докторка која је препоручила да нема потребе за тестирањем, сазнала да је пацијент на респираторима и да има Цовид-19. Такође, он је испричао да „није био за то да се А.Ј. води на тестирање са температуром 36,7 из разлога да се он или његова неговатељица у Дому здравља или KЦ не би заразили короном и проширили је у установу“. Јер, како је казао, десило се да је неговатељица која је била задужена за преминулог штићеника и која је била у његовој пратњи у Дому здравља заразила будући да се неколико дана касније тестирала и била позитивна на корону. Такође, он је испричао да је крајњу одлуку о тестирању А. Ј. донела докторка у консултацији с њим јер је „А.Ј. упорно инсистирао да оде на тестирање“ – каже извор.
Он додаје и да је Стевановић навео да је о симптомима штићеника „можда са закашњењем“ обавестио Министарство за рад и Институт за јавно здравље, али и да неће да коментарише наводе да је запосленим медицинским радницима који брину о корисницима Центра налагао да у медицинске картоне не уписују повишене температуре корисника.
- Током саслушања Стевановић је изјавио да „не може да сам прати понашање свих корисника и запослених“ – закључује извор.
У Kлинички центар Ниш смештено је 147 корисника Геронтолошког центра, због избијања заразе Цовид-19, од којих је до сада двоје преминуло. У нишку болницу допремљени су у току јучерашњег дана и корисници приватног дома за старе „Есцулап“ из Ниша чијих је 27 корисника позитивно на вирус.
- Тестирали смо 90 корисника ове установе, засад је 27 позитивно. Очекујемо остале резултате, када ћемо знати коначан број заражених. Што се тиче осталих корнисника из Геронтолошког центра, стање је исто као и јуче – каже Горан Станојевић, помоћник директора KЦ Ниш.
Више јавно тужилаштво у Нишу донело је наредбу о спровођењу истраге против осумњиченог Милана Стевановића (47), директора Геронтолошког центра у Нишу, због постојања основане сумње да је извршио кривично дело – тешко дело против здравља људи, који је на саслушању у тужилаштву негирао извршење кривичног дела за које се терети. За кривично дело које му се ставља на терет прописана казна затвора је минимално 10, односно максимално 12 година.
Београдски адвокат Драган Милић, који се као правник осврнуо на овај случај, објаснио је да је свакако у питању сумња да је извршено неко од кривичних дела против здравља људи, које за последицу има смртни исход.
- Поједина дела могу имати додатну, строжу квалификацију уколико је последица тога губитак нечијег живота. Постоје два таква дела, из члана 248 и 249 Kривичног законика – непоступање по здравственим прописима за време епидемије и преношење заразне болести. За које ће се од ових дела надлежно тужилаштво одлучити, ствар је процене чињеница, односно кључно је да ли између радњи којима се стичу елементи кривичног дела и преношења заразне болести има узрочно-последичне везе. Наиме, иако су за оба дела иницијално запрећене казне од по максимално три године затвора, с обзиром на то да је наступила смрт лица, уколико се тужилаштво одлучи за дело преношење заразне болести, то дело се доводи у везу са другим делом, из члана 259 – тешка дела против здравља људи, где је запрећена казна и до 12 година затвора – објашњава Милић.
