Верује се да је већина предмета непроцењиве вредности украдена после Мајског преврата.
Орден и звезда Милоша Великог у злату и дијамантима од 220.00 долара, печат краљице Драге Машин од 9.800 долара, пушка краља Милана Обреновића од 4.500 фунти само су неки од украдених предмета непроцењиве вредности за српски народ, а које продају на сајтовима страних аукцијских кућа.
Власник овог сета тренутно је Kанађанин хрватског порекла Бери Турк, који је и оснивач аукцијске куће „Емедалс“. Kако је наведено на овом сајту, где је и оглашена продаја ордена Милоша Обреновића, овај уникат из 1898. припадао је лично краљу Александру Обреновићу и наменски је рађен за њега.
На сајту се наводи, орден је направљен у чувеној аустријској радионици Kарла Флајшхакера, а са великом сигурношћу то је потврдио Томислав Мухић, аутор књиге „Српска и југословенска ордења и одликовања“. У сам орден уградено је више од 100 дијаманата, два сафира, исто толико смарагда и један рубин, а тежак је 36,6 грама. Звезда са круном, орлом и иницијалом „М“, сребрна је. На њој су 72 дијаманта и тешка је 71,2 грама.
Нико од нашилх историчара и стручњака није знао да каже како се орден нашао у Немачкој 2016, када га је Турк купио на сајму ордења. Верује се да је већина предмета непроцењиве вредности украдена после Мајског преврата и убиства краља Александра Обреновића 1903. године. Међу њима је и горе поменути лични печат Драге Машин, жене Александра Обреновића, а који је нестао исто после убиства.
Још једна пушка краља Милана Обреновића нашла се на сајту куће „Холт’с Ауцтионеерс“, а процењена је на 4.500 фунти. На сајту се налази детаљан опис овог оружја с краја 19. века. Такође се наводи да је направљена за тадашњег српског владара Милана Обреновића. Ово је само једно у низу културних блага која се налазе на светским аукцијама, а које су у прилици да купе страни колекционари.
Подсетимо, недавно је председник Александар Вучић, приликом сусрета са председником Русије Владимиром Путином у Сочију на поклон добио пушку поменутог српског владара, па је тако ово оружје после више деценија враћено у Србију.
Kако је ово други примерак оружја који је припадао српској династији, а појавио се за кратко време на аукцијама широм света, поставља се питање да ли Министарство културе може да уради нешто како би откупило уметнине.
„Министарство културе и информисања не располаже подацима о делима и предметима који се налазе на страним аукцијама. Желећи да у највећој мери сачувамо културно благо Србије, сваке године планирамо средства за откуп која у последњих неколико година износе око 55 милиона динара годишње. Установе заштите на основу статута формирају комисије за откуп и набавку музејских предмета, које разматрају могућности и услове за пријенм поклона и откуп. Свесни смо да баштина Србије представља један од најзначајнијих делова нашег идентитета и улажемо напоре у то да се износ за откуп предмета за музејске збирке повећа“, навели су у министарству.
С друге стране Народни музеј прати дешавања на тржишту уметнина.
„Музеј располаже средствима за откуп, ау случају појаве изузетних могућности за откуп, ослањамо се на ванредну подршку државе“, наводе у музеју.
