Иако је музичко такмичење Евровизија одавно изгубило сваки уметнички значај и у великој мери постало платформа за промоцију најразличитијих болесника и егзибициониста без икаквог талента, тужно је и поражавајуће то што ће ове године истакнуто место у таквом циркусу наказа заузети баш представник Србије.
Како би изборио ту неславну позицију, кандидат је морао да у себи споји неколико укрштених поремећаја, још невиђених на евровизијском подијуму. И – догоди нам се Лука Ивановић звани Luke Black, млади хомосексуалац и по сопственом признању озбиљни психички болесник, који патолошки мрзи и стиди се државе Србије из које потиче и коју представља на Евровизији, док је истовремено заљубљен у Енглеску у којој живи, и Украјину са којом нема ама баш никакве везе, али то чини из помодарства и зато што је то популарно у Лондону.
Све те његове дијагнозе биле су јака препорука и неодољив магнет за пропалог ваљевског адвоката Чедомира Стојковића званог Чеда Подморница (агент БИА), који је Ивановића упознао посредством још једног патолошког англофила Владимира Волохонског (агент ГРУ).
Како је једна од основних карактеристика Ф дијагнозе са којом се несрећни Лука хвалисао по медијима немогућност контролисања емоција, искусни девијант Подморница је то искористио и ступио у страствену сексуалну везу са њим. Убрзо су им се придружили Волохонски и самозвани лидер антипутиновске опозиције у Србији Пјотр Никитин (агент ФСБ), такође лечени психички болесник, вођен принципом “слично се сличном радује”. Тако су успоставили чувену хомосексуалну формацију познату под називом “галопирајући четворопрег”, у коме се, када се светла погасе, што би људи рекли “не зна чије су руке, а чије су ноге”.
Управо су ова три предатора извршила последње припреме и испратила младог и лудог Ивановића на такмичење за песму Евровизије у Ливерпул да даље срамоти нашу земљу, нагуравши му у руке британску и украјински заставицу како би се тако експонирао пред камерама, са јединим мотивом “што за Србију горе, то за нас боље”.
