Сарадњу Србије и НАТО подржава трећина грађана, али се чланству наше земље у том војном савезу противи 79 одсто грађана, а 64 одсто не би прихватило извињење Алијансе због агресије на СР Југославију 1999. године.
То је показало недавно истраживање јавног мњења о односима Србије и НАТО Института за европске послове, чије теме су биле подршка чланству Србије у НАТО, разлози бомбардовања и прихватање извињења, као и оцена и корист срадње Србије и НАТО.
Према мишљењу највећег броја грађана, разлози бомбардовања Србије односе се на војне, политичке и економске интересе САД-а и Запада иако је, како се наводи, до 2018. године главни узрок по мишљењу испитаника била политика Слободана Милошевића.
Чланство Србије у НАТО подржава тек 10 одсто испитаника, али је за сарадњу 31 одсто испитаника, у нешто већем проценту мушкарци и испитаници из Војводине и Београда, док 61 одсто не подржава – нешто више жене и испитаници из централне Србије, док осам одсто не зна да одговори.
Међу испитанима, 32 одсто се изјаснило да зна да Србија од 2015. има највиши статус земље партнера НАТО и да је имала 109 заједничких војних вежби са НАТО и земљама чланицама НАТО у последњих седам година.
Интензивну сарадњу Србије са НАТО у последњих седам година скоро половина испитаника (49 одсто) оцењује негативно, и то су у нешто већем проценту мушкарци, као и испитаници са завршеном основном школом.
Мање од трећине (29 одсто) испитаних ову сарадњу процењује као позитивну, а 22 одсто не зна да одговори на то питање.
Да ли је потребно помирење?
Такође, мала је разлика између оних који сматрају да је, након 20 година од бомбардовања, време да дође до помирења – 43 одсто сматра да је време да се то деси, а 46 одсто да није, док 11 одсто не зна да одговори на ово питање.
Извињење НАТО-а због бомбардовања прихватило би 30 одсто грађана, шест одсто не зна, док је 64 процената оних који не би прихватили извињење, и међу њима је више жена, становника Западне Србије и Шумадије, док са порастом година старости расте број испитаника који не би прихватили извињење због бомбардовања.
Kада је реч о оцени односа Србије и НАТО, највише испитаних дало је најнижу оцену (1), а најмање највишу (5), па је просечна оцена тих односа 2,13.
Такође, примећено је да нешто више просечне оцене дају жене, испитанци старости до 45 година, као и становници Западне и Источне Србије.
Такође, 22 одсто грађана сматра да Србија може да има користи од чланства у НАТО-у и такав став присутнији је код мушкараца, грађана старости до 30 година, средњег и високог образовања и свих региона, осим Западне Србије.
По том питању 15 одсто грађана нема јасан став, док је 63 одсто оних који сматрају да чланство у НАТО-у неће донети никакву корист Србији, а међу грађанима који деле овај став више је старијих од 30 година, оних са завршеном основном школом, као и грађана региона Западна Србија.
Kада је у питању процена броја страдалих од последица НАТО бомбардовања, највећи број испитаника (45 одсто) наводи одговор између 2.000 и 5.000.
Институт је, у сарадњи са Нинамедиа истраживачком кућом, истраживање спровео од 8. до 14. марта, на репрезентативном узорку од 1.207 испитаника.
