Иронија је да свако ко се супротставља том пројекту и ко помаже Србима, макар и не био Србин, бива прозван да је фашиста, рекао је директор управе за дијаспору и Србе у региону у интервјуу за „Вечерње новости“
Захваљујући раду директора управе за дијаспору и Србе у региону Арноа Гујона и његове хуманитарне организације „Солидарност за Косово“ данас је могуће прочитати објективан чланак о стању на Косову и Метохији у страним медијима, што је пре 15 година било незамисливо.
„Извештавамо о ситуацији, организујемо посете за стране новинаре и парламентарце (…) да би свет видео како живе Срби у центру Европе. Србија је на страни истине и правде, ситуација је мало боља него раније, али је негативна пропаганда и даље присутна, јак је проалбански лоби“, изјавио је Арно Гујон коме је пре скоро пет година забрањен улазак на КиМ, и суди се с тим у вези већ четири године пред приштинским судовима.
„Оно што знам и као Француз и као Србин, то је да је Косово у сржи историје, културе и идентитета српског народа“, рекао је Гујон и додао да „док је Косово у срцу свакога од нас, онда је оно наше, без обзира на тренутну или будућу политичку реалност“.
Реагујући на оптужбе са Твитера где су га прозвали српским фашистом, Гујон је одговорио да „Срби и фашисти не иду у исту реченицу“.
„Срби су се увек борили против фашизма, а једини фашистички пројекат који постоји од Другог светског рата је пројекат велике Албаније. Иронија је да свако ко се супротставља том пројекту и ко помаже Србима, макар и не био Србин, бива прозван да је фашиста. То показује лице тих екстремиста који знају само да етикетирају и цртају мете на челу“, истакао је Гујон.
Коментаришући положај српског народа у земљама региона где је присутан од давнина, рекао је да се он разликује од државе до државе, да није исто бити Србин у Љубљани и Гламочу, те да су за Србе кључно важна питања – зашто немају статус мањине или одређена права за разлику од њихових сународника који то имају у Србији иако су мање бројни, као и зашто је ћирилица потиснута.
Упитан о недавном инциденту у Сарајеву када су нападнута српска деца и њихови родитељи на фудбалском турниру, Гујон је истакао да насиље никад не почиње убодом ножем или испаљеним метком већ демонизацијом која има за циљ да оправда будуће злочине.
О питању имовине Срба у БиХ Гујон је рекао да право на њу има 400.000 расељених и избеглих лица који због усклађивања земљишних књига и катастра то право могу да изгубе. Због тога је пре више од годину покренута кампања информисања Срба протераних из Федерације о њиховим имовинским правима.
„Тренутни епилог је да се Канцеларији за пружање информација и бесплатне правне помоћи до сада јавило 9.000 људи и да је покренуто исто толико предмета за остваривање имовинских права којима је обухваћена укупна површина од око 57.000 хектара“, закључио је Гујон у интервјуу за „Вечерње новости“.