НА јучерашњи дан, пре 27 година, нападом на Книн у зору почео је дуго припремани егзодус Срба из Крајине, највеће етничко чишћење у Европи после Другог светског рата, током којег је, уз прећутну сагласност међународне заједнице, са својих вековних огњишта протерано више од 250.000 људи, 1.881 убијен и нестао, а српске куће и цркве попаљене.
И док Хрватска данас слави, један део њихових медија је имао бар толико образа, након сккандалозних тесктова, тврдњи и лажи, упућених на адресу једног народа над којим је извршен најстрашнији злочин, да подсети на злочиначку природу свега што се дешавало у тадашњој Републици Српској Крајини током августа 1995. године.
– Током времена донекле се заборавио и чувени говор Фрање Туђмана чија је политика сигурно суодговорна за злочине који су се догађали над Србима – пише у тексту објављеном на сајту, а затим подсећају на злокобне Туђманове речи са Книнске тврђаве изговорене 26. августа 1995. када су колоне са 200.000 Срба већ напуштале Хрватску на тракторима, остављајући своје домове:
– Овде у Книну говорили су да имају три српска мора, овде у Книну спремали су се за дуготрајно ратовање, ковали су свој новац, а онда под снагом хрватске војске, под мудрошћу наших одлука и нашег руководства, нестали су за два, три дана. Као што рекох, нису имали времена да покупе ни своје прљаве паре, девизе нити гаће – рекао је Туђман тада у свом скандалозном говору у Книну, а Индекс подсећа на ове ријечи.
– Туђман на још једном месту у говору помиње „нестанак Срба“, али овог пута у контексту циља да се њихово присуство на просторима Крајине избрише „као да га никада није ни било“.
– Шта је то било историјско да је Книн био такав ужас антихрватски који их је довео до тога да и 90-те започну борбу против самосталне, демократске Хрватске, али ево који их је довео и до тога да неславно нестану из Книна и из ових крајева као да их никада није ни било.
Наводећи ове Туђманове речи, напомиње се да се у Хрватској мало ко бави жртвама „Олује“ и одговорношћу хрватске државе за те жртве, питајући се „како смо уопште дошли до тога да има места само за једну једину истину о Олуји као величанственој и чистој победи, иако чињенице говоре да Хрватска ту није била потпуно чиста“.