АУСТРИЈАНЦИ босанског порекла треба да добију статус националне мањине јер су једина група из бивше Аустроугарске монархије којој статус мањине још није признат?!
Наводи се се у недавном апелу тзв. Босанског академског друштва које је покренуло иницијативу за „признавање босанске националне мањине у Аустрији“.
– Право да буду саставни део босанске националне мањине у Аустрији имају сви, без обзира на њихову религијску или етничку опредељеност. Признавање овог статуса у Аустрији утиче на стабилан развој државе и друштва, а Босну и Херцеговину подржава да опстане као мултикултурална заједница – објашњено је у прогласу. – Не смемо дозволити да се понови „шаптом паде Босна“ на начин да се наш културни траг, наша културна шароликост, заметне – то нам унуци неће опростити. Биће дуг и трновит пут, али преузели смо обавезу да га утабамо.
У апелу је наглашено да „већина људи и босанских организација у Аустрији подржава ову иницијативу“, на коју се чекало дуже од две деценије, али чланови удружења Срба пореклом из БиХ су скептични.
– Нисам сигуран ко покушава да прогура ту идеју – каже, за „Новости“, Станислав Лакић из Клуба „Петар Кочић“ из Тирола. – Уверен сам да Срби из БиХ неће прихватити ту идеју ако је потекла од муслимана. Сасвим је другачија прича уколико је то заједнички предлог. Срба у Аустрији има највише од свих странаца са Балкана. Мада смо рођени на територији Босне и Херцеговине, ми из Републике Српске изјашњавамо се као Срби.
140.000 Срба живи у Бечу, а Бошњака око 30.000
Док Босанци раде на добијању статуса националне мањине, српска заједница у Аустрији, која је далеко бројнија, и има историјске трагове присуства у тој земљи довољне да буде призната као мањина, у потпуности је обуставила све своје активности на том пољу. На адресу српске заједнице стизале су критике да „нису заинтересоване да остваре више циљеве за српски народ у Аустрији, већ се задовољавају на организовању игранки или приредби“.
– Време ће показати да је апел Босанско академског друштва бесмислен – говори нам Лука Марковић, председник заједнице српских клубова у Аустрији. – Пре двадесет година наша заједница је покренула иницијативу за признавање српске националне мањине. Из Министарства правосуђа добили смо допис у коме наводе „да ни аустријски Устав ни закон то не дозвољавају“. Последњи пут је у Аустрији призната национална мањина 1993. године – Роми и Синти.
НАЈВЕЋИ ГРАДОВИ KAO АРГУМЕНТ
КАО разлог за признавање босанске националне мањине чланови Босанског академског друштва су навели да се од седам највећих „босанских градова“ три налазе у Аустрији. То су, како су истакли, Беч, Грац и Линц.
Поред ромске, националне мањине у Аустрији које су заштићене Уставом су Градишћански Хрвати, Словенци, Мађари, Чеси и Словаци. Бољи статус, чак и када је реч о очувању језика и културе, Срби нису могли да добију. Тако да у школама српска деца уче наметнути БХС (босанско-хрватско-српски).
– У Бечу живи око 140.000 Срба, док је Бошњака тридесетак хиљада – каже Марковић. – Намера предлагача је да се у школе уведе и турски језик, што мислим да је апсурдно. Уверен сам да ће, ако икада дође до уставних промена, Срби у Аустрији добити статус мањине.
Деца уче наметнути босанско-хрватско–српски језик
Без обзира на све, Босанском академском друштву стиже подршка дела јавности, а недавно је формиран комитет за подршку у коме су, између осталих: академик Џевад Карахасан, председник Јеврејске заједнице БиХ Јакоб Финци, уметница Наташа Мирковић Де Ро, уметник Санди Лопичић, дипломата Златко Диздаревић, уметник из Београда Антоније Пушић, познатији као Рамбо Амадеус, глумац Зијах Соколовић, певачица Ханка Палдум, књижевник из Беча Мирослав Прстојевић.
У заједници српских клубова подсећају да је иницијатива за признавање босанске националне мањине потекла од неколико аустријских политичара босанског порекла, којима је то и „главна тачка програма“.
ДРУГИ КОРАК ПОСЛЕ ПРИЗНАЊА ЈЕЗИКА
БОСАНСКО академско друштво у Аустрији има и статус специјалног посматрача у Економско-социјалном већу Уједињених нација. Када је друштво добило тај статус, његов председник Сирађ Духан рекао је да ће ту позицију искористити на најбољи начин када је у питању босанска национална мањина у Аустрији.
– Ово је наш други велики корак, након што је у Аустрији признат босански језик – рекао је тада Духан.