Нова 7527. наступила је по српском, односно старословенском календару којег су се држали наши преци (Словени). По овом календару Косовски бој догодио се 6897. године, а Законик цара Душана донесен је 6857. године.
Када је сат 31. децембра откуцао поноћ слободно сте могли првом до себе да честитате срећну нову 7527. годину! Није грешка, добро сте прочитали, Срби су 1. јануара ушли у “далеку” 7527. годину. Нова 7527. наступила је по српском, односно старословенском календару кога су се држали наши преци (Словени).
Старословенски богови
Они су се за Нову годину присећали својих богова, а календар се рачунао од момента када су свет створили богови: Перун, Сварог, Стрибог, Црнобог, Триглав, Дајбог, Јаровид, Световид, Морана, Весна и Мокоша.
Овај календар је касније назван Ромејски, зато што су га преузели стари Римљани.
Додуше, постоје и историчари који тврде да је било обратно и да су Словени у додиру са римском, а касније византијском цивилизацијом преузели њихов календар и само преименовали њихове богове. Мада, када би се ишло у ситне детаље требало би нагласити и да су Римљани концепт својих богова преузели из Грчке…
У Србији постоји удружење Старославци које још увек поштује обичаје старих Словена и које вероватно једино и даље обележавају Нову годину по том календару.
По овом календару Косовски бој догодио се 6897. године, а Законик цара Душана донесен је 6857. године.
Срби су по неким веровањима најстарији народ на свету, али календар им сигурно није најстарији. Маје, Астеци, Кинези, Вавилонци, Малајамци, Непалци, Тамилци, па и Рапа Нуи народ са Ускршњих острва имају старије календаре од нашег.
Модерна Србија је, наравно, прихватила Грегоријански календар по коме време рачуна већина данашње цивилизације.
Овај календар направили су немачки астроном Кристофер Клавијус и италијански физичар из Напуља Алојзи Лиљи, а назван је по папи Гргуру који га је одобрио и који је успео да убеди цео хришћански свет да дотадашњи Јулијански није тачан.
Српска и Руска православна црква још увек време рачунају по Јулијанском календару у којем је разлика у односу на Грегоријански 14 дана.
Српски научник Милутин Миланковић направио је 1923. Нови јулијански календар у којем је прекинут раскорак са Грегоријанским који је трајао 340 година. Овај календар данас се у научним круговима сматра тачнијим од Греогријанског који ће практично моћи да важи само до 2.800 године.
До народски речено куршлуса између Миланковића и СПЦ дошло је због тога што наша црква није желела да промени датуме Ускрса за наредне године које је већ установила. Проблем је настао и око покретних постова, као што је Петровски, и њиховог почетка и краја.
Миланковић није желео да одустане од својих прорачуна само зато да би светим оцима удовољио да не помере датуме Ускрса и постова, па је тако Нови јулијански календар отишао у друге руке.
Грчка православна црква усвојила је Нови јулијански календар Милутина Миланковића и у својим књигама назива га још и Српским календаром. По Миланковићевом календару време рачунају још и Бугарска и Румунска православна црква, а само га Срби још увек нису прихватили.
