„Слушајте ме пажљиво, ово ћу рећи само једном.“ Конспиративну реченицу коју је на енглеском, с тешким француским нагласком, у безброј наврата шармантно изговарала чланица покрета отпора Мишел, код чувеног кафеџије Ренеа у култној серији „Ало, ало“, познају у преводу љубитељи ове популарне комедије на свим континентима. Али не и у „матичној“ Француској! Разлог за то је једноставан: Французи не љубе превише ову серију у којој су, из шаљивог угла, они главни актери.
Рене, Едит, Ивет, Мишел и остала дружина, анонимуси су у земљи Галских петлова. Епизоде које су засмијавали читаву планету, и чије реплике знају сви који су осамдесетих одрастали у Југославији, за поносне Французе су „шпанска села“.
Ова серија, у Француској, практично, није ни позната, јавности је приказана само једном, и то на приватном каналу, који је у то вријеме имао мали број гледалаца! Једноставно, није имало прођу. А зна се и зашто: Французима је ишао на живце енглески хумор који је често прелазио и у подсмевање покрету отпора у Француској. Како да им се допада серија у којој Де Гола зову – „онај високи с великим носем“?
И док код поносних Француза такве серије „немају прођу“, дотле су се телевизије у Србији – „европских схватања“, утркивале која ће откупити и емитовати босанске серијале у којима су Срби извргнути руглу.
У Србији се управо емитује једна таква серија, „Конак код Хилмије“ ауторског тандема Исовић-Јукић, у којој главну улогу тумачи познати босански глумац и велики србомрзац Емир Хаџихафизбеговић. У том ситкому, који је јефтина и блиједа копија британске серије „Ало, ало“, могу се чути бројне увреде и погрдне речи на рачун „злочестих“ Срба и њихових некадашњих владара.
На пример, кроз реплику гестаповца Шилинга да постоје и неки добри Срби, а то је Дража Михаиловић, потура се да је вођа четничког покрета био сарадник фашиста. Такође, у Хилмијином „Конаку“, уз фотографију вође Трећег Рајха, Адолфа Хитлера, виси и слика краља Петра ?! Излишно је говорити да је српски краљ за вријеме рата, са цјелокупном владом био у савезничком Лондону, а не у Хитлеровом Берлину; а да су у Сарајеву, тада, једна уз другу биле Хитлерове и Павелићеве слике, пошто је то била НДХ.
У серији „Луд, збуњен, нормалан“, кроз улогу Изета Фазлиновића, велича се лик и дјело Јосипа Броза, тринаестог на вјечној „ранг-листи“ масовних убица (после рата је, по налазу комисије Владе Србије, ликвидирао 43.000 грађана Србије), док се последњи српски краљ назива говнетом, ђубретом и издајником.
Такође, у овом „лудом, збуњеном, (не) нормалном“ и надасве прљавом, серијалу, у којем су покупљене јефтине форе са (сарајевске) улице, најглупљи лик је Србин Чомбе, који се уз све то, презива – Чмар!
Није случајно ни то што су све даме сумњивог морала у овом ситкому – Српкиње, или их играју српскe глумице!
Закључак се сам по себи намеће – не би било лоше да се Срби угледају на своје „традиционалне пријатеље“ Французе…
Бранко Ракочевић
