Први секретар Министарства спољних послова Црне Горе, као представник у Савету УН за људска права, Никола Ражнатовић, након излагања представника Републике Србије, искористио је прилику да пошаље поруку да су Срби у Црној Гори мањина, да се „боре“ за своја права кроз мањински савет и да је закон о отимању имовине СПЦ прихваћен од свих верских заједница, изузев, ето, СПЦ.
Такође, Ражнатовић је на помињање Охридског споразума у Северној Македонији, по коме су Албанци загарантовали своја права, прокоментарисао да је до тог споразума дошло након побуне. Подсећамо да је Охридски споразум потписан након што је у оружаном сукобу било, никада није званично објављено, али се спомиње 200 погинулих на обе стране, међу којима је било и цивилних жртава.
Представник Црне Горе Ражнатовић је спорио незаступљеност Срба у органима државне управе чињеницом да се у Црној Гори приликом ангажовања на радна места у органима власти не воде националном припадношћу већ квалификацијама и способностима кандидата, чиме је искључио готово целокупну српску националну заједницу у Црној Гори која чини трећину становника.
Својим наступом Ражнатовић је најверније демантовао себе да је квалитет и стручност главни критеријум за пријем кадрова у црногорску државну службу. Јер ово што је рекао може само особа са мањком памети и озбиљности да каже.
Чињеница да Ражнатовић оспорава дискриминацију над Србима наводећи да Срби остварују права кроз статус мањинског народа је нетачан, јер Срби у Црној Гори не уживају ни делић права која су дефинисана чланом 79. Устава Црне Горе. Овај члан подразумијева:
– на изражавање, чување, развијање и јавно испољавање националне, етничке, културне и верске посебности;
– на употребу свог језика и писма у приватној, јавној и службеној употреби;
– на школовање на свом језику и писму у државним установама и да наставни програми обухватају и историју и културу припадника мањинских народа и других мањинских националних заједница;
Такође неистине које је изговорио црногорски представник потврђује и аудио снимак који можете чути у прилогу.
Српским језиком говори 265.895 људи у Црној Гори, што је 45% становништва, Срба има трећина становништва; а у стварности матерњи језик већине грађана је сведен на ниво хрватског језика којим говори 2.791 грађана, а у Црној Гори националних Хрвата има мање од 1%.
Оваквом испаду црногорског представника је претходило излагање представника Србије, Немање Стевановића, који је износећи своје аргументе навео, између осталог, као пријер кршења права једне етничке, националне групе и новоизгласани закон о слободи вероисповјести у Црној Гори.
Стевановић је на самом почетку подсетио да Србија поштује интегритет свих чланица УН, и сва људска права која укључују и право на слободу мисли, савести, вероисповести или веровања.
Помињући закон, осврнуо се на положај Срба у Црној Гори, истичући несразмерност у заступљености и процентуалног учешћа у државној администрацији. Он је упоредио ову ситуацију са примером Северне Македоније, гдје је албански језик службени, а грађани ове земље албанске националности у значајној мери учествују у државним установама, иако је њихов проценат становништва мањи од Срба у Црној Гори.
Представник Србије је искористио прилику и да помене стање људских права на Косову и Метохији двадесет година након усвајања резолуције СВ УН 1244.
