Земље које леже између Црног мора и Јадрана пуне су споменика и традиција старог српског царства. Данашњи народи ових земаља настоје да обнове своју моћ и оживе своју славу. Они ће то и постићи
Српску расу, која укључује народ Србије, Босне, Далмације, Црне Горе, значајним дијелом Румелије, практично и Бугарске, дубоко прожима жеља за самосталном егзистенцијом. Њихов национални дух снажан је као и код других народа у Европи, написао је англикански свештеник, Вилијем Дентон 1862. године у својој књизи Србија и Срби.
Дентон у свом дјелу наглашава да су ове територије пуне споменика које свједоче о некадашњем, великом српском царству, као и да ће снажне тежње српског народа довести до обнове своје моћи и славе.
– Земље које леже између Црног мора и Јадрана пуне су споменика и традиција старог српског царства. Данашњи народи ових земаља настоје да обнове своју моћ и оживе своју славу. Они ће то и постићи, пише у књизи.
Дентон објашњава да би европске силе могле само краткорочно задржати њихову доминацију над Србима који се, како. додаје он, гнушају подаништва и да би стога сами повратили своју слободу.
– …Али на крају ће ти субјекти добити своју слободу. Поглед на карту показаће да је такво краљевство довољно обимно да одржава сопствени положај међу европским народима, закључио је енглески свештеник.
Енглез је више пута изразио дивљење и поштовање према Србима чије врлине, како је појаснио, нису уништене ни под Османлијама, а потом и увјерење да таква раса заслужује најбољу будућност.
* Вилијам Дентон (ен. William Denton) (1815—1888), био је англикански свештеник и публициста који је био посебно заинтересован за тежак положај хришћана под Турцима. Посебну пажњу посветио је организацији Српске православне цркве и споменицима сакралне архитектуре и у више својих дјела показивао је велику наклоност према Србима.
Извор: Servia and the Servians, Denton, W. (William), London, Bell and Daldy, 1862
