О пореклу Николе Тесле се доста полемисало. Данас Теслу присвајају практично сви околни народи и конфесије. Познати су разни напори Хрвата да докажу да је Никола Тесла био Хрват, а не Србин српске православне вере, у чему се не бирају средства фалсификовања. Кад ништа друго не пали, иде се дотле да се позива на хрватско државно право извлачећи из њега закључке да свако ко је рођен у ономе што они подразумевају Хрватском мора бити Хрват. Што ли онда на пример војводу Момчила Ђујића не присвајају није ми јасно?
Чињеница да се Теслино презиме не завршава на карактеристично „ИЋ“ даје разним људима повода за невероватне спекулације, па тако рецимо румунски аутор Валентин Овидиу Ваздоага изводи закључак да нема никакве сумње да је Теслино порекло румунско. Затим, чујемо да бивши муфтија Муамер Зукорлић тврди да је Тесла Муслиман или модерни Црногорци тврде да је Тесла Монтенегрин, да је Чех, Мађар итд.
Оно што поуздано знамо да је презиме Тесла старо је више од два и по века. Даље од тога долази до мимоилажења али се све теорије о његовом пореклу своде на долазак Теслиних предака у Лику из Старе Херцеговине или нечега што поједини зову „западном Србијом“.
Прва и најраспрострањнија теорија јесте да су пре презимена „Тесла“ преци Николе Тесле носили презиме Драганић. Ту теорију промовише Џон О’Нил, историчар који је 1944. године издао биографију Николе Тесле. Он пише да име „Тесла“, у чисто дословном значењу, је занатлијско—по средству за тесање, као рецимо Ковачевић или Ковач. „Постоји предање у породици Драганић да су члановима једне гране дали надимак Тесла због једне наследне особине по којој су безмало сви имали врло широке, крупне и истурене предње зубе који су много личили на троугласто сечиво дрводељске секире“. О’Нил још пише да породица Тесла води порекло из „западног дела Србије“, што многи тумаче као околина Златибора. Да је раније породично презиме фамилије Тесла било Драганић, досадашња истраживања нису потврдила нити демантовала. Проблем са писањем О’Нила постаје и то што је он изгледа био плаћен од стране једног хрватског фратра у Америци да промовише теорију о Драганићима зато што има и Хрвата са тим презименом. Теорија о Драганићима се такође заснива на речима Милутина Тесле, у једном писму из Сења, где каже „тетак мој, г. Драганић“. Међутим, ту се прво поставља питање како је онда могуће да Тесле потичу од Драганића ако се теча тј. неко ко је женидбом дошао у сродство са Милутином Теслом? Ваљда је тетак неко ко је ожењен тетком и то аутоматски значи да је врло мало вероватно да је у питању исто презиме. Теорија о западној Србији такође добија на значењу због тога што је сам Тесла једном приликом изјавио: „Колијевка мојих дједова, Краљевина Србија…!“
Оно на шта ни О’Нил, ни остали заступници теорије о Драганићима не обраћају пажњу јесте чињеница да је Крсна Слава породице Милутина Тесле, Свети Ђорђе (16. новембар), тј. Ђурђевдан (6. мај). Сва деца Милутина Тесле су нарочито поштовала су и чувала крсно име Светог Ђорђа као највећу светињу. И управо ту треба тражити Теслине претке.
Тако је током скорашњег јубилеја 160 година од рођења Николе Тесле, група научника установила да су Тесле једна од породица која води порекло од братства Комненовића, које слави Светог Ђорђа, из старохерцеговачког племена Бањана. По ономе што се данас може закључити, након погрома од стране турских завојевача, данашњи Комненовићи избегли су у засеок Ластву где су им тада били катуни, део је стигао до Поповог поља одакле се раширио по Херцеговини и стигао до Романије, део се населио у Шумадију, а део отишао у Лику, део се населио у Херцег Новом итд. Верује се да од Комненовића у Херцеговини води порекло око 17 породица. Међу њима су Тупањани и Тупањци, Гаћиновићи, Николајевићи у Гружи, Јоловићи на Романији, Тесле и Радилићи у Лици.
Да је чувени научник од Комненовића писали су и црногорски министар др Перо Шоћ, песник Јован Дучић, историчар Андрија Лубурић, Илија Пеко Пеличић, а сам Тесла у је у огласу у најстаријем српском листу у Америци „Американском Србобрану“ 1911. године тражио некога од свог братства Комненовића у Бањанима. Јован Дучић пише: „познато је такођер да је велики физичар Никола Тесла по прецима, досељеним у Смиљево (Дучић пише Смиљево а не Смиљан), пореклом од Билеће у Херцеговини; и од породице Комненића (требало би Комненовића) од којих су неки далеки рођаци ишли да га траже по Америци. Њихово село у ваздушној линији је блиско селу Бошка Покрајчића код Требиња на неколико километара у растојању једно од другог“.
Међутим, најпрецизнији текст о пореклу Николе Тесле доноси Андрија Лубурић. Лубурић се врло рано, још 1910. године, по наговору нашег најзнаменитијег етнолога Јована Ердељановића и нашег најзнаменитијег географа Јована Цвијића, бавио скупљањем грађе за проучавање насеља и порекла становништва старе Херцеговине (Никшића, Никшићке жупе, Дробњака, Пиве, Голије, Опутне рудине и Горње Мораче). У Архиву Србије данас постоји Лубурићев рукопис који се чува као документ број 31, кутија I у његовој збирци. Лубурић пише: „Никола Тесла родио се у селу Смиљану код Госпића 10. јула 1856. године. Син попа Милутина. 1911. године изашао је оглас у ‘Американском Србобрану’ (прва пол. године) у коме Никола Тесла моли сваког Србина да му јави налазили се ко од његовог братства у Бањанима – званог Комненовића и моли да му јаве о њима како би што знао. Милован Гутић имао је радницу за Јованом Комненовићем и њеном сину који је био у Америци, писали су о томе. Раде Радилић чувени мегданџија, артиљеријски мајор био је из Лике, Миловану је причао да су они и Тесле од Комненовића из Бањана, славе Светог Ђорђија. Одселили су прво у Босну, па одатле оду у Лику. Веле да су градећи цркву на Тупану (у Бањанима) изболи мајсторе да им не плате. Баце их у једну јаму. Због тога оду у Босну. (Ваљда 1510.) Раде је и сада жив и здрав као српски пензионер. Треба га наћи (подвучено-прим.аут.) Ово је Миловану Гутићу причао Раде на Трусини. Од Комненовића је био и кнежевско – српски рамућехаја у Цариграду Константин Николајевић, политичар и књижевник“.
Само братство Комненовића је једно од најстаријих у племену Бањани. Потичу од Комнена Бајице (од кога потичу и Орловићи из Ибарског Колашина) тако да су Тесле у ствари потомци браће Павла Орловића, барјактара кнеза Лазара који је погинуо на Косову 1389. И министар краљевине Црне Горе и научник Др Перо Шоћ наводи да братство Тесла у Крајини и Лици потиче од зетских Комненовића, од којих су и Николајевићи у Гружи и Гаћиновићи у Херцеговини. Пошто је Шоћ лично познавао Теслу, врло је вероватно да му је Тесла то у неком разговору лично рекао.
Према аустријским пописима становништва Тесле су као Комненовићи прво дошли на подручје Теслића, одакле заправо потиче презиме Тесла, (а не од алатке како тврди О’Нил). Комненовићи по доласку у Теслић узимају презиме према Теслићу, а затим из Босанске Крајине 1651. године долазе на подручје Лике (села Медак, Оштровица, Радуча и Писача) и прво се помињу Станко, Милашин и Стоилко. Касније их аустријски пописавачи воде под презименом Тесле. Тесле славе Светог Ђорђа што их опет повезује са Комненовићима, с обзиром да је добар део породица које воде порекло од Комненовића узео ову славу.
