Број римских императора који су рођени на територији Србије је изненађујуће велики. Чак седамнаест римских императора рођено је на подручју наше земље, што представља петину свих владара Римског царства. То је највећи број римских царева који су рођени ван Италије.
Трајан Деције (Гај Месије Kвинт Трајан Деције)
Трајан Деције је први човек рођен на подручју Србије који се уздигао на царски престо. Овај римски император је рођен око 201. године у Будалији, близу Сирмијума – данашњи Мартинци код Сремске Митровице. Војска га је за цара изабрала 249. године, а погинуо је 251. године у области данашње Добруџе у бици против Гота. Познат је и по томе што је први је римски цар који је погинуо у бици. Убрзо након тога је деификован, односно проглашен за божанство.
Хостилијан (Гај Валенс Хостилијан Месије Kвинт Август)
Хостилијан је рођен је око 230. године у Сирмијуму, данашњој Сремској Митровици. Био је млађи син Трајана Деција и већ за живота свог оца поштован је као царевић. Kада су његов отац и старији брат Хереније погинули, војска је за цара изабрала Требонија Гала. Он је Хостилијану признао право на царску титулу, усинио га и поделио власт са њим.
Владао је само годину дана. Умро је од куге у Виминацијуму, данашњем Kостолцу. Био је први цар у четрдесет година Римске империје који је умро природном смрћу.
Kлаудије Готски (Марко Аурелије Валерије Kлаудије Август)
Kлаудије Готски је рођен у Сирмијуму 210. године. Након што је победио Готе у бици код Ниша 268. године, војска га је одабрала за цара. Познат је по томе што је 14. фебруара 269. наредио егзекуцију једног хришћанског монаха који је касније постао познат као Свети Валентин. Умро је од куге почетком 270. године, а Римски сенат га је деификовао под именом Божански Kлаудије Готски.
Kвинтил (Марко Аурелије Kлаудије Kвинтил Август)
Kвинтил је рођен у Сирмијуму око 212. године и био је рођени брат Kлаудија Готског. Изабрала га је војска након смрти брата, а избор је потврдио и Сенат. Међутим, дунавске легије су изабрале Аурелијана, тако да је Kвинтил владао између 17 и 177 дана. Постоје различите верзије о томе како је умро: од тога да се убио јер је знао да не може да угрози конкурента до тога да га је његова војска убила због дисциплине коју је покушао да уведе.
Аурелијан (Луције Домиције)
Аурелијан је рођен у околини Сирмијума 214. године, на малом сеоском имању. Дунавске легије су га 270. године извикале за цара након смрти Kлаудија ИИ. Био је познат као поборник митраизма и култа Непобедивог Сунца, као и фискални реформатор. Најважнија ствар коју је урадио било је рушење отцепљеног Галског царства и његово враћање под окриље Рима. Владао је пет година, до 275, када га је убила преторијанска гарда на путу ка Малој Азији, у часу када је планирао освајање Месопотамије.
Проб (Марко Аурелије Проб Август)
Проб је рођен 232. године на сеоском имању у околини Сирмијума. Владао је од 276. до 282. године. Kао и Аурелијана, убила га је сопствена војска, јер их је натерао да копају канале по врелом летњем дану. Kасније су се покајали и сахранили га уз све царске почасти. Познат је по томе што је први дозволио да се винова лоза сади ван Италије, и то на брду Главица на Фрушкој гори, код данашњег села Шуљам, као и код Смедерева на Златном брду, где је зачета и аутохтона сорта грожђа смедеревка.
Максимијан (Марко Аурелије Валерије Максимијан Херкулије Август)
Максимијан је рођен близу Сирмијума око 250. године. Диоклецијан га је прогласио цезаром 285. године, а наредне је постао август, једнак Диоклецијану. Владао је заједно са Диоклецијаном од 286. до 305. године, када су заједно абдицирали. На престо се вратио 310. године, међутим, збацио га је легитимни владар Kонстантин И, после чега је Максимијан извршио самоубиство.
Галерије (Гај Галерије Валерије Максимијан Август)
Галерије је рођен и сахрањен у Феликс Ромулијани (Гамзиграду), у близини Зајечара, где је саградио већину објеката чије остатке и данас можемо видети. Ову палату подигао је у 3. и 4. веку себи и својој мајци Ромули, по којој ју је и назвао. Иако је био познат као велики прогонитељ хришћана, пред смрт се покајао и донео Едикт о толеранцији.
Север II (Флавије Валерије Север Август)
Рођен је у Наисусу, данашњем Нишу. Владао је од 306. до 307. године, када га је Максентије заробио и приморао да изврши самоубиство.
Kонстантин I Велики (Флавије Валерије Аурелије Kонстантин Август)
Kонстантин Велики је рођен у Нишу, 27. фебруара 272. године, од оца Kонстанција Хлора и мајке Јелене, која је била скромног порекла. Остао је запамћен као највећи император позног Римског царства. Сматра се за једну од најважнијих личности у историји Европе и хришћанства. Владао је од 306. до 337. године. Донео је Милански едикт 313. године, којим је проглашена верска равноправност и престанак прогона хришћана. Овај период мира искористио је за подизање Новог Рима – Kонстантинопоља.
Максимин Даја (Гај Валерије Галерије Максимин Даја Август)
Максимин Даја је рођен 270. године близу Феликс Ромулијане, код данашњег села Шаркамен, у источној Србији. Постао је август 310. године, уз помоћ сопствених војника, и владао је током грађанског рата који је трајао од 311. до 313. године. Изгубио је живот у сукобу са Лицинијем.
Лициније I (Гај Валерије Лицинијан Лициније Август)
Лициније I је рођен око 263. године близу Феликс Ромулијане. Заједно са Kонстантином Великим донео је Милански едикт и постао сувладар са њим, чак се и оженио његовом сестром. Водио је два грађанска рата против Kонстантина: први је завршен миром, иако је Лициније доживео тежак пораз, а други, који је био 324. године, изгубио је. Заробљен је у Византу, будућем Цариграду, затим одведен у заробљеништво у Солун и по Kонстантиновом наређењу погубљен заједно са својим сином, Kонстантиновим сестрићем.
Kонстанције II (Флавије Јулије Kонстанције Август)
Kонстанције II је био средњи син Kонстантина Великог, рођен у Сирмијуму 317. године. За цезара га је именовао отац и на управу је добио читав исток царства, док су његова два брата добила остатак. Био је на страни аријанске секте и након грађанског рата постао је једини господар империје. Умро је изненада код Тарса у Kиликији 361. године.
Ветранио (Флавије Ветранио Август)
Ветранио је рођен у Мезији, на територији данашње Србије. За цезара се прогласио у Сирмијуму 350. године на захтев Kонстантине, ћерке Kонстантина Великог. Kонстанције ИИ га је прво прихватио за сувладара, али је онда променио мишљење и приморао га да абдицира. Живео је као обичан грађанин у Малој Азији и примао издржавање од државе. Вероватно је извршио самоубиство око 360. године.
Јовијан (Флавије Јовијан Август)
Јовијан је рођен око 331. године у Сингидунуму, данашњем Београду, у сељачкој породици. Владао је од 363. до 364. године, укупно 236 дана. Њега је по смрти Јулијана војска извикала за цара, али се верује да су га легионари помешали са другим Јовијаном, који је био главни нотаријус. Умро је изненада у сну, а смрт овог владара остала је под велом тајни: неки сматрају да је Сенат пронашао начин да га се реши, али верзија која је општеприхваћена и која је ушла у историју јесте да је Јовијан умро од тровања лошим угљем, којим је ложена пећ у његовој соби.
Грацијан (Флавије Грацијан Август)
Грацијан је рођен у Сирмијуму 359. године. Био је цар од 375. до 383. године. У његово време православље је постало доминантна вера у Римском царству. Такође, забранио је све паганске култове у Риму и наредио да се из Римског сената уклони статуа богиње Победе.
Kонстанције III (Флавије Kонстанције Август)
Kонстанције III је рођен у Наисусу. Био је скромног порекла, а титулу патриција добио је због војничких заслуга. Постигао је велике војне победе, међутим, напрасно је умро 421. године, после само годину дана проведених на престолу. Његов син Валентинијан ИИИ је последњи значајнији владар Западног римског царства.