Поводом тријумфа женске одбојкашке репрезентације Србије на Светском првенству у Јапану – освајања златне медаље победом над репрезентацијом Италије у финалу у Јокохами – огласио се и италијански писац Маурицио Монте.
Преносимо његову неуобичајену, снажним емоцијама надахнуту, честитку златним Српкињама.
Србија је победила, земља која је отприлике четири пута мања од Италије. Србија је победила, а има само осам милиона становника (много мање од Ломбардије).
Србија је победила, земља са нижим БДП-ом него сиромашна јужна Италија.
Србија је победила, та „мала, прљава и лоша“ Србија.
Србија је победила, тај „олош народ“ који никада не сагиње главу.
Србија је победила, без великих банака и осигурања.
Србија је победила, она којој не знате ни географски положај.
Србија је победила, баш она „ултранационалистичка и ратоборна“.
Србија је победила, иако још сакупља крхотине рата који се никада није ни завршио.
Србија је победила, а ваши омиљени новинари објављују плачљиве чланке о побеђенима, али без икаквих похвала победницима.
Србија је победила, чак и за вас који не знате Иву Андрића.
Србија је победила, она иста који је пре месец дана победила и вашу мушку екипу.
Србија је победила, она која није за вас „циганска“ нација само када вашим тимовима даје своје најбоље спортисте.
Србија је победила играјући лоше, јер да је играла као што зна играти, ваша илузија би много краће трајала.
Србија је победила, за своје синове који су деведесетих призивали „мир“, а ви сте били глуви.
Србија је победила, она која је копала по рушевинама и закопавала лешеве док сте гледали телевизијске дневнике у којима су у њу упирали прстом.
Србија је победила, она чију сте децу, која су бежала од рата, прихватали само зато што вам је била потребна радна снага.
Србија је победила, сувише празних џепова да би заслужила вашу пажњу.
Србија је победила, она Србија Новака Ђоковића.
Србија је победила, она која не каже „разумем, господине“ пред диктатима Запада.
Србија је победила, за своју универзитетски образовану децу која су чекала, деведесетих година, по три сата у реду да би имала прилику да кажу телефоном „мама … добро сам“.
Србија је победила, она чије су се новчанице од вечери до јутра претварале у безвредни папир.
Србија је победила, она Србија београдских дечака који су, када чују сирену, бежали кући у нади да бомба неће пасти на њихову зграду.
Србија је победила за тебе, који не пропушташ прилику да кажеш „сви су они ултранационалисти“, а онда се љутиш када у иностранству повезују Италију с мафијом и мандолином.
Србија је победила и за вас који мислите да војничка рука генерала Младића представља цели народ, а да Мусолинијева рука … није таква.
Србија је победила, она која спаја ручак с вечером.
Србија је победила, оптужена да бира ултранационалистичке политичаре од стране оних који примећују да у њиховом националном тиму играју црне девојке, чиме изражавају свој расизам.
Србија је победила, она која неће да трампи себе за почасти.
Србија је победила, а ви преувеличавате сребрну медаљу италијанских младих и заслужних девојака.
Србија је победила, али, као и обично, ви то нисте приметили.
