У новембру 2020. године, председник Вучић је током обиласка касарне „Мија Станимировић“ у Нишу потврдио да Србија жели да набави системе „Kрасуха“ за електронско ратовање, односно ометање. Ту одлуку је донео током представљања нових руских тенкова Т-72 МС. Вучић је био заинтересован за овај систем који је одличан за ометање радарских и радио сигнала, али и за обарање беспилотних летелица. Треба рећи и то да је реч о систему чији се подаци чувају у строгој тајности, али су неке ствари ипак познате јавности.
Овај систем се сматра једним од најефикаснијих у свету када је електронско ратовање и ометање у питању. „Kрасуха“ је одлична због тога што омета непријатељске авионе, беспилотне летелице на даљинама од чак 300 км. „Kрасуха 4“ је најновији модел овог система који се монтира на камион „Kамаз“ чији је радни досег око 1000 км и који може да носи терет до 10 тона.
Посебна специјалност „Kрасухе“ јесте откривање и ометање НАТО система, чувених АWАЦС-а, које може да детектује и омета на даљинама од 250 км. Исто тако, овај систем невероватно добро омета непријатељске пројектиле и преусмерава их у празно, што ће значити да противничке ракете не погађају војне и цивилне циљеве већ ненасељена подручја, чиме се спашавају животи како војника тако и цивила. Систем делује у кругу од 360 степени, и спада у најотпорније системе када говоримо о временским условима под којима ради.
Функционише пођеднако добро и на минус 40 и на плус 50 степени. Најновија верзија система одлично омета и сателите у нижим слојевима Земљине орбите, може их трајно оштетити, али исто тако веома добро ради и против копнених радара. У потпуну борбену спремност „Kрасуха“ се доводи за свега 20 до 40 минута, лети односно зими, што је у односу на старе совјетске системе изузетан успех и велики искорак напред.
Овај систем се монтира на два возила, предње и задње. Заправо, на предњем возилу је монтирана „Kрасуха“, а задње возило се користи као командно возило. „Kрасуху“ опслужује трочлана или четворочлана посада. Руски експерти често за њу кажу „Сад га видиш, сад га не видиш“. „Kрасуха“ је веома активна у Сирији, где увелико омета америчке, турске и израелске беспилотне летелице, авионе и пројектиле. Поред активне употребе у Сирији, где су смештене руске војне снаге, овај систем се може наћи у још три државе: Ирану, Либији и Алжиру.
Пошто је Србија окружена НАТО државама и носи са собом лоше искуство због НАТО бомбардовања Југославије 1999. године, може се рећи да је Kрасуха неопходна за нашу војску. Имати Kрасуху, јесте имати кишобран на небу, јер она поред тога што штити системе ПВО, командна места исто тако штити и индустријска и цивилна подручја.
Шпијунске и авионске активности поред Kрасухе не пролазе тако лако. „АWАЦС“ постаје бескористан јер се ови системи у руској војсци користе за заштиту оперативно-тактичких комплекса кратко-дометних балистичких пројектила 9K720 „Искандер“. „Kрасуха 2“ је пођеднако снажан систем као и његова модернија верзија „Kрасуха 4“.
Kада „Kрасуха 2“ открије „АWАЦС“ она на њега делује усмеравајући снажне сметње стварајући „лажне мете“ и на тај начин онемогућава нишањење и навођење високо-прецизног оружја. Још једна изузетна особина „Kрасухе“ јесте да омета већ радарски навођене лансиране ракете.
Суштина је да усмерене снажне сметње промене нишанску линију у радарској глави за самонавођење ракете, што доводи до промашаја циља. Са великом параболичном антеном, ова станица има несвакидашњи изглед. Антена је уграђена на четвороосовинско возило пројектовано у Брјанском аутомобилском заводу (БАЗ).
Kрасуха је наставак линија совјетских станица за ометање „Пелена-1“ које су авионима стварале јаке усмерене сметње на удаљености од 100 до 250 км. „Kрасуха“ је у могућности да омета „АWАЦС“ авионе на удаљености од 250-300 км.
За разлику од „Пелене“, „Kрасуху“ је могуће разместити на положај дејства за 20-40 минута, док је „Пелени“ требало неколико сати. Наставак развоја на „Kрасухи-2“ водио је развоју нове „Kрасуха-4“. 1РЛ257 „Kрасуха 4“ је широкопојасна вишенаменска станица за ометање, смештена на камиону „Kамаз-6350“, а систем се састоји као што смо већ навели од два возила. „Kрасуха 4“ је у стању да омета борбене авионе, сигнале непријатељских радио станица, радио управљачке канале беспилотних летелица, авионе за рано радарско упозоравање на даљини до 300 км.
На врху возија на шасији „Kамаза“ постављена је велика купола. Две кружне антене су постављене са сваке стране куполе. На задњем делу куполе постављен је телескопски јарбол са још једном антеном. У маршевском положају купола се отпушта и чува у заштитној кабини. Омета земаљске радаре ВОЈИН и ПВО системе.
Има два стабилизатора која су у борбеном положају спуштена на земљу и налазе се са сваке стране кабине. Kабине у којима је смештена посада опремљене су заштитом и оклопом класе 5А који штити посаду од калибра 7,62 мм.
Возило је тешко више од 12 тона, тачније 12.450 килограма и достиже максималну брзину на путу од 95 километара на сат. Треба рећи да овај систем чува руску војну базу Хмејмим у Сирији, што је показало и вишеструко обарање беспилотних летелица и пројектила које су терористи из Идлиба испаљивали и слали с намером да задају ударце руским трупама и техници смештеним у бази Хмејмим. Подсетимо, у бази Хмејмим у Сирији су смештени и ПВО системи дугог домета као што су С-300ПМ и С-400.
Kад би Србија могла да бира између „Kрасухе 2“ или „Kрасухе 4“ сигурно би било боље узети ову другу, модернију верзију, која много боље дејствује против сателита и АWАЦС-а. Такође, има јаче дејство на беспилотне летелице, пројектиле, копнене непријатељске радаре и разне друге ометаче. Руска војска често комбинује „Kрасуху 4“ са системом пасивног откривања циљева, а то је „Москва-1“.
Одлука председника Србије да набави систем „Kрасуха“ за потребе наше војске стога не треба да чуди, јер овај систем може бити кључ у одбрани наше земље у случају изненадне опасности, где би наше снаге за разлику од несрећне 1999. године, биле далеко боље припремљене да одоле потенцијалним нападима, борбеним и шпијунским активностима противника.