Сто година од велике победе у Првом светском рату Србија је поприште највећих интервидовских војних вежби од када постоји наша нова војска. Око 8000 припадника, 645 борбених система, од чега 100 тенкова, 100 борбених возила пешадије, 100 артиљеријских и ракетних система, како земаљских, тако и ПВО, учествује у маневрима на десет локација широм земље, од севера до југа. Генералштаб се изместио на ратну локацију, на генералној проби се марширало и пуцало на више војних полигона, летели су јуришници „орао” и Г-4, у ваздушном простору дежурали су мигови-29, шест мигова-29, зујали су хеликоптери Ми-8 и Ми-17 као и „газеле” наоружане противоклопним ракетама „маљутка”. На Тиси су пловили и гађали миноловци класе „нештин” наоружани новим двоцевним топовима од 30 мм на прамцу, десантни и патролни бродови. На Зворничком језеру десант су извели командоси који су се искрцали из амфибија. Ангажовани су били и подводни диверзанти у заштити речне флотиле на Тиси. И понтоњеријске јединице обавиле су свој део посла, постављен је мост преко реке и после дуго година могли смо да видимо како тенкови иду преко моста састављеног од елемената који се лансирају са камиона. У вежбама су учествовале све бригаде копнене војске, као и 72. специјална бригада.
Оно што је свакако добра новост у односу на неке раније вежбе и маневре, јесте да је покрет људства комплетних јединица са мирнодопских локација до полигона за вежбу, или вежбовних просторија, вршен формацијским превозним средствима, док су тенкови М-84, борбена возила пешадије БВП М-80 превожени вучним возовима и железницом. Ранијих година би војници оклопних јединица на полигон „Пасуљанске ливаде” једноставно били довезени камионима, или аутобусима, поседали би, у тамо већ годинама стационираних пет до шест тенкова М-84 и оклопних возила БВП М-80, и на њима вежбали. А то ипак није исто као када са својим тенком морате да уђете на вучни воз, или на железнички вагон. Посебно није исто када на полигону не возите, или не пуцате из свог тенка.
Од оружја и оруђа виђеног у до сада највећим војним вежбама у историји модерне Србије пажњу су на генералној проби привукле самоходне хаубице домаће производње „нора Б-52”, борбена возила пешадије „лазар-3”, а представљена су и два нова ПВО система „пасарс-16”, односно „терминатор”. Истина, тенкови М-84 нису модернизовани од 1990. године, борбена возила пешадије М-80 такође од 1990. године, али се на томе сада ужурбано ради. Од борбених модела из састава ЈНА били су тенкови М-84, борбена возила пешадије М-80, самоходне хаубице од 122 мм „гвоздике”, покретни радари из система ПВО „жирафа”, систем ПВО „куб”, али модернизован, све из арсенала ЈНА, затим авиони „орао” и Г-4, као и хеликоптери Ми-8 и „газела” су из арсенала ЈНА. Комплетна речна ратна флотила је из арсенала ЈНА, понтоњерија и амфибије такође, нови су гумени десантни чамци, донација Кине. Виђене су и нове аутоматске пушке „скар-л”, нови пушкомитраљези „миними” и ноћни оптоелектронски уређаји, све из програма „1500”, односно опрема и наоружање за јединице за хитне интервенције. Ноћна оптоелектроника битно ће повећати борбене способности војске за ноћни бој.
На вежбама се показало да самоходне хаубице „нора Б-52” одлично пуцају и код нас, а не само у Мијамару, Кенији и Бангладешу, које су их све и купиле, и да је нови аутоматски пуњач пројектила на „нори Б-52” положио испит. Не знам колико смо успели да на овим вежбама проиграмо барем симулацију „дигиталног батаљона”. То звучи модерно, „декларисано” и „интероперабилно”. Неки сматрају да технологија може да распрши „маглу рата”. Дакле, постоји идеја да формирамо „дигитални” батаљон наспрам конвенционалних снага на маневрима. Америчка искуства показују да је такав батаљон, који је располагао невероватним техничким уређајима, постигао мизерне резултате, јер су његови војници били хендикепирани тешком опремом и временом потребним да се укуцају подаци. Осим тога, већина садашњих сукоба представља гнојна жаришта герилског рата, међуетничких непријатељстава, или тероризма. Нити један екран компјутера не може да пренесе савршену информацију, да ли су непријатељски војници уморни, гладни, или само уплашени. Ако се тенк налази поред болнице, војнику је више потребно здраво расуђивање него компјутерска техника, јер ми средства за „хируршке” ударе за сада скоро да и немамо. „Фагот”, „маверик”…
Стварање способних борбених снага изискује деценије улагања и напора. Не треба, из помодарства, журити са војном револуцијом пре него рашчистимо питања око децентрализације, или централизације моћи у оружаним снагама. Постоје идеје да се опет формирају стриктно оклопне јединице, барем једна оклопна бригада. Што опет зависи од укупног броја тенкова у војсци, јер имамо и механизоване бригаде у којима су такође присутни тенкови.
Дакле, Војска Србије је вежбала, јер је ових дана вежбала и цела Европа. Војска Србије је показала квалитетан техничко-технолошки скок у развоју, добру обученост и високу исправност борбене технике. Имати 8000 припадника војске на терену, на вежбама бригадног типа, није мала ствар и за веће земље. Као што су завршне операције у Првом светском рату започеле пробојем српске војске на Солунском фронту, тако и серију овогодишњих војних вежби у Европи завршава управо Војска Србије.
Мирослав Лазански
