Током јучерашњег обраћања, председник Александар Вучић, је између осталог изјавио да је Србија потписала уговор за набавку „најмоћнијих ракетно-артиљеријских система“.

„Потписали смо, после много дана тешких преговора уговор за набавку најмоћнијих ракетно-артиљеријских система у свету, чиме ћемо успети да одговоримо свим изазовима и да одговоримо свима који су мислили да ће да направе предност у односу на Србију“, рекао је Вучић и прецизирао да је реч о „најмодернијим, најскупљим и најбољим системима“, рекао је он и додао да смо набавили и „нове, можда неке о најбољих система дронова у свету“, који би требало да нам стигну већ током 2025. године.

Иако председник Србије није прецизирао о којим се тачно системима и летелицама ради, на основу саопштења једне израелске компаније извесно је да се ради о вишецевном ракетном лансеру ПУЛС (Precise and Universal Launching Systems) и беспилотним летелицама (БПЛ) „хермес 900“.

Наиме, „Елбит системс“, једна од водећих компанија израелске одбрамбене индустрије, је 19. новембра објавила саопштење у ком се наводи да је са „једном европском државом“ склопила уговор вредан 335 милиона долара, који подразумева испоруку поменутих система и ракета за њих, као и БПЛ „хермес 900“ опремљених „извиђачком опремом и оперативним теретом“.

Додаје се да уговор предвиђа да испорука свих система буде окончана у наредне три и по године.

Шта је ПУЛС?

ПУЛС (до скоро познати под ознаком „линкс“ МРЛ) је вишецевни лансер ракета дизајниран као ефикасно и економично решење за прецизно дејство широким спектром вођених и невођених ракета у условима савременог ратовања. Његова кључна предност у односу на сличне системе, јесте модуларност која омогућава прилагођавање разноврсним потребама и задацима и брзо реаговање на различите претње.

Осим тога, сам лансер се може монтирати на више типова возила, што значи да је ПУЛС компатибилан са различитим постојећим платформама, на којима није неопходно вршити веће модификације, а тиме се елиминише и потреба да се посада додато обучава за одржавање и руковање возилима на која се монтира, што би били неопходно у случају потпуно нове платформе.

Такође, због постављања на постојеће платформе, ПУЛС се може лако интегрисати у систем команде, контроле, комуникације, компјутера и обавештајних активности (Ц4И), чиме се обезбеђује боља координација са јединицама опремљеним другим извиђачким и борбеним средствима.

Због широког спектра ракета које може користити, систем је намењен за дејство против различитих врста циљева – укључујући живу силу, утврђене положаје, логистичке центре и места груписања непријатељске технике – а висок ниво прецизности са могућим кружним одступањем од 10 м обезбеђује се употребом комбинације инерцијалног и сателитског система навођења.

Које ракете може користити ПУЛС?

Сам лансер састоји се од два лансирна модула који, у зависности од верзије, могу носити по: 18 ракета калибра 122 мм, 13 ракета калибра 160 мм, четири ракете калибра 306 мм и две ракете калибра 370 мм.

ПУЛС може користити невођене ракете калибра 122 мм намењене за системе настале на основу совјетског БМ-21 „град“, као и оне и породице ЛАР-160, као и низ вођених ракета међу којима су:

– „АкуЛАР 122“ – вођена ракета калибра 122 мм, домета до 35 км опремљена бојевом главом тежине 20 кг

– „АкуЛАР 160“ – вођена ракета калибра 160 мм, домета до 40 км, опремљена бојевом главом тежине 35-46 кг у зависности од варијанте.

– ЕКСТРА (Extended Range Artillery) – вођена ракета калибра 306 мм, домета 150 км, опремљена бојевом главом тежине 150 кг.

Све три ракете могу имати бојеву главу са пробојним или умерено распрскавајућим дејством.

– „Предатор хок“ – у питању је тактичка балистичка ракета домета до 300 км, која је намењена за дејство по циљевима од великог значаја попут командних центара, логистичких чворова, радарских положаја и система за електронско ратовање, који се налазе у дубини непријатељске територије. Ракета је опремљена унитарном бојевом главом тежине 140 кг.

Поред наведених, постоје информације да се ПУЛС може користити и за лансирање копнене верзије „далиле“ – оружја које комбинује карактеристике крстареће ракете и лутајуће муниције. Овај пројектил има домет од око 250 км, што је омогућено употребом стартног ракетног и турбомлазног мотора.

Ову ракету одликује и већи ниво прецизности са могућим кружним одступањем од 1 м, што је постигнуто уградњом савремених оптоелектронских уређаја за телевизијско и инфрацрвено навођење у терминалној фази лета. Због тога, оператер може кориговати путању ракете све до тренутка удара.

Бојева глава „далиле“ је тешка око 30 кг што говори да је пројектил намењен за уништавање мањих циљева. Брзина крстарења износи 0,5-0,7 маха, док је брзина при обрушавању на циљ 0,85 маха (око 1.050 км/ч).

Поред „далиле“, поједини извори наводе да се уз помоћ ПУЛС-а може лансирати и лутајућа муниција „скај страјкер“, која може остати у лету до два часа и прећи око 100 км. Овај дрон камиказа може бити опремљен различитим врстама бојевих глава тежине пет до 10 кг, од чега зависи и максимално време лета.

Испод носа летелице налази се камера за пренос видео снимка до оператера у реалном времену, са дневним и ноћним каналом, а оператер такође може правити корекције до удара, или у посебним случајевима вратити летелицу назад до лансирног положаја.

Одговор на ХИМАРС у Хрватској и „бајрактаре“ у региону

Будући да ни израелска компанија, ни председник Србије нису изнели више детаља о уговору, тренутно није познато колико и којих лансера, односно ракета ће бити испоручено нашој земљи, а исто важи и за број „хермеса 900“.

Иначе у питању је ваздухоплов који се првенствено користи за извиђање, али се такође може наоружати противоклопним вођеним ракетама система „спајк“ и употребљавати у борбеним мисијама.

Због плафона лета од око 9.100 м и аутономије лета од око 36 сати, „хермес 900“ спада у МАЛЕ (Medium-altitude long-endurance) класу БПЛ. Максимална брзина му је 220 км/ч, брзина крстарења око 112 км/ч, носивост 350 кг, а максимална полетна маса 1.100 кг.

Из обраћања председника Србије, може се закључити да најновија набавка наоружања израелске производње представља одговор на све интензивније наоружавање суседних држава – пре свега Хрватске.

Подсећања ради, Стејт департмент је крајем августа одобрио продају система ХИМАРС Хрватској, а влада ове државе је пре неколико донела одлуку о набавци БПЛ „бајрактар“ ТБ2. Стога и не чуди то што је Вучић у свом обраћању рекао да је овај вишецевни систем „јачи од ХИМАРС-а“.

Иако се треба суздржати од поређења система самих по себи, будући да њихова ефективност у великој мери зависи од начина употребе, обучености посада, координације и низа других фактора на бојном пољу, као и да још не знамо које ће тачно Србија ракете добити, вреди нагласити да ПУЛС има одређених предности у односу на америчког конкурента.

Пре свега, ту је горепоменута прилагодљивост већ постојећим платформама, која значајно утиче на смањење трошкова који би постојали у случају потребе куповине потпуно нове платформе (тј. транспортно-лансирних возила) и обуке посада за њихово коришћење. Затим, ПУЛС може лансирати више врста пројектила, па чак и лутајућу муницију, него ХИМАРС, који користи ракете калибра 227 мм, 610 мм (АТАЦМС) и 430 мм (ПрСМ).

Са друге стране, ХИМАРС због нових тактичких балистичких ракета ПрСМ домета 500 км има предност када је у питању максимални домет. Међутим, будући да Хрватска неће добити ове ракете, већ оне из породице ГМЛРС домета до 92 км, ПрСМ, као и АТАЦМС се могу изоставити из поређења.

Истовремено, може се претпоставити да ће Србија добити ракете у калибру 122 мм и 160 мм, чији је домет знатно мањи него што је случај са ГМЛРС ракетама, а да би парирала ХИМАРС-има хрватских снага, неопходно је да Војска Србије од Израела набави ракете ЕКСТРА, које и по домету и тежини бојеве главе надмашују америчке.

Што се тиче „хермеса 900“, за ову летелицу се може рећи да је готово у свим аспектима супериорнија од турског „бајрактара“, а вреди напоменути и да Војска Србије има знатно способнију противваздухопловну обрану од Хрватске која тек улази у процес набавке система ПВО.

(РТ Балкан)