Ради се о изузетно ефикасном ПВО систему који се налази на гусеничној платоформи која има високу проходност по неприступачном терену. У својим борбеним спремницима може да има и до 16 изузетно агилних ракета 9М338К које су веома отпорне на електронско ометање. „Тор-М2“ је идеалан за покривање ваздушних коридора преко којих се очекује удар крстарећим ракетама и другим типовима оружја ваздушног напада. Своје борбене могућности је веома успешно демонстрирао и у Сирији.
Србија би уместо далекометног система ПВО/ПРО С-400 „Тријумф“ могла да набави знатно јефтиније ПВО системе кратког домета „Тор-М2“. Ово мишљење је изнео директор Центра за анализу међународне трговине наооружањем (ЦАМТО) Игор Коротченко.
„Јасно ми је да финансијски ресурси са којим располаже Србија не могу да покрију набавку далекометног ПВО система С-400 „Тријумф“. Међутим, постоје ништа мање ефикасни ПВО системи који на једнако ефикасан начин могу да реше све борбене задатке, и који су осим цене, идеални за географске карактеристике терена какав се налази у Србији“ – рекао је Коротченко за интернет портал РИА Новости, а пренео Балканист.ру. Један од најбољих примера квалитетне алтернативе био могао да буде ракетни ПВО систем кратког домета „Тор-М2“.
„Дефинитно сам убеђен, да је овај систем доступан за финансијске могућности са којим располаже Србија, и оно што је најважније, он може знатно да повећа укупне борбене способности српске ПВО“ – закључује експерт.
Према његовим речима ПВО са којим располаже српска војска је застарела. Она се углавном састоји од ракетних система који су развијени још за време СССР-а и неопходно их је заменити.
Међутим, Србија се у међувремену определила за набавку хибридног ракетно-топовског ПВО система „Панцир-С1(2)“ који се такође категорише као систем кратког домета. Логичније би било да уколико Србија жели и даље да унапређује своју ПВО компоненту, набави ракетне системе средњег или великог домета. У Русији се осим система С-400, могу набавити и старији ПВО системи изванредних могућности као што су С-300 ПМУ-2 или С-300ВМ „Антеј-2500“. Такође, нешто јефтинија али итекако ефикасна варијанта јесте најновија верзија ракетног система Бук-М3 „Викинг“. Све је то по мишљењу аутора текста боље од гомилања система кратког домета, којих додуше никад нема довољно када се гради ешалонирани систем ПВО који треба да одговори на масовне ракетне ударе са дистанце употребом крстарећих пројектила различите класе, укључујући ту и дронове. Потребни су и системи који ће ефикасно да узврате и по летећим патформама које носе те ракете. То је убедљиво најјачи аргумент приликом одвраћања од потенцијалне агресије.
Пре неки дан је председник Србије Александар Вучић изјавио, да Београд не може себи да приушти набавку далекометних ракетних система ПВО С-400 „Тријумф“ јер за такве системе Србија нема новца.
Вежба „Словенски штит 2019“ је реализована у рејону аеродрома „Пуковник-пилот Миленко Павловић“ на Батајници и на полигону „Пасуљанске ливаде“. Поред руских ВКС ангажоване су и остале јединице из састава Ратног ваздухопловства и протвваздухопловне одбране Војске Србије. На вежби су узели учешћа и далекометни ракетни системи ПВО С-400 „Тријумф“ из састава Ваздушно-космичких снага Руске Федерације.На овој војној вежби је по први пут ван територије Русије учествовао систем великог домета С-400 „Тријумф“ као и хибридни ракетно-топовски системи „Панцир-С“. Поред њих су ангажовани и ракетни ПВО састави Војске Србије опремљени системима „Нева-М1Т“ и „Куб-М“.
Недавно је Србија у Русији склопила уговоре око набавке војно-транспортних и ударних хеликоптера Ми-17В-5 и Ми-35М, док је у склопу војне помоћи овиј држави Русија донирала шест ловаца МиГ-29 и 10 модернизованих оклопних транспортера БРДМ-2МС.
Противваздухопловни ракетни комплекс 9К332 „Тор-М2“ је ефикасан против авиона, хеликоптера, беспилотних летелица, и посебно, високопрецизних навођених бомби и ракета. Представља комплекс кратког домета (по даљини 15км/по висини 10км), и идеалан је за заштиту оклопних и механизованих колона на маршу, или у току активних борбених дејстава. За разлику од ранијих верзија овог комплекса, „Тор-М2“ у свом борбеном спремнику има 16 ракета 9М338К (раније верзије су имале капацитет од 8 ракета). Одликује га покретљивост, кратко време реакције по уоченом циљу, аутоматизација процеса приликом гађања, изузетна ефикасност приликом уништења читавог спектра ваздушних циљева, као и висок степен отпорности на средства ПеБ (средства за против-електронску борбу).
