Ненад Чанак, лидер Лиге социјалдемократа у интервјуу Побједи оцјењује да је забрана слијетања авиона Монтенегро Аирлинеса покушај додворавања доминантној великосрпској свијести да је све што се уради у Црној Гори усмјерено против Србије, као и да из Србије „са великим интересовањем, па чак бих рекао и мало зависти, гледамо на успјехе Црне Горе у приближавању европским стандардима питајући се зашто ми не можемо да идемо том брзином“.
Представници власти у Србији тврде да смо први у региону у свим областима, међутим, из њихових изјава чује се да је Црна Гора њихов највећи проблем. Зашто мала држава задаје толико проблема Србији?
Чанак: Не прави Црна Гора проблем Србији и не може да га прави из разлога што је Црна Гора историјски и на сваки други начин вјероватно по свему најближа Србији. Проблем се прави у свијести: Србија не може да се помири са пропасти великосрпске идеје и не може да се помири са тим да Црна Гора, дјелови БиХ, Косово* и још неки дјелови Балкана нијесу у саставу велике Србије, тј. Србије како они то воле да називају. Нијесу то никакве српске земље него су сада независне државе са којима се мора успоставити партнерски однос као што се у добросусједским односима и ради ако хоћете нормалан живот.
Дакле, не бих то везивао за Србију као Србију него за једну пропалу идеологију која је себе наметнула као мејнстрим српског патриотизма: отприлике ко није за велику Србију тај није Србин. То је погрешка у премиси због које већ деценијама Србија не може да се извуче из тог зачараног круга, са једне стране бављења другима као кривима за све што јој се догађа, а са друге стране бављењем собом на погрешан начин.
Напади на Црну Гору трају још од референдума маја 2006. године, појачали су се октобра 2008. године када је Црна Гора признала независност Косова. Свакодневно се пласирају вијести да је црногорски режим криминалан, да им је предсједник лопов, да измишља нацију, да измишља цркву… Што Србија добија тим нападима и забранама авиони Моненегро Аирлинеса не слијећу у Београд?
Чанак: У питању су замјене теза. Није поента никакве антисрпске кампање у Црној Гори, него је у питању хигијенска и здравствена мјера коју је изазвала пандемија коронавируса и то је све. Успостава реципроцитета је покушај додворавања доминантној великосрпској свијести да све што се уради на ту тему од стране Црне Горе је усмјерено протв Србије. То није тачно.
Са друге стране оптужбе да етнички Срби нијесу довољно заступљени у извршној власти и државним органима Црне Горе стално се преписује некаквој сегрегацији, а заборавља се да ту постоји и добар дио одбијања да се учествује у тој власти од стране оних који себе представљају за представнике Срба у Црној Гори.
Дакле, то је једна искривљена политизација реалности. Ја сам предсједник Одбора за европске интеграције Народне скупштине Републике Србије и ми са великим интересовањем, па чак бих рекао и мало зависти, гледамо на успјехе Црне Горе у приближавању европским стандардима питајући се зашто ми не можемо да идемо том брзином. То је размишљање оних који су искрени заговорници европске идеје. Они који су заговорници идеје да је Црна Гора само још једна “одметнута српска земља” њима је наравно европски пут Црне Горе потпуно неприхватљив.
Ко иза свега тога стоји потпуно ће бити јасно ако споменем изјаву министра иностраних послова Руске федерације Сергеја Лаврова који је рекао да Црна Гора води издајничку политику према Русији како може једна суверена земља да води издајничку политику према другој земљи. Потпуно је јасно, поново ћу цитирати руске званичнике, да је Балкан за њих њихово задње двориште у коме они мисле да имају нека већа права од самих људи који живе на Балкану. То је ствар са којом се нико при здравој памети не може сложити.
У бруталној пропаганди коју пласира СНС сви Срби у региону су жртве држава у којима живе. Може ли Србија своју бригу за њих исказати на нормалан начин без сталног подсјећања на злочине у којима су само Срби жртве?
Чанак: Ваше питање је донекле тачно јер у себи носи одређене закључке који пренебрегавају чињеницу да је овог тренутка Србија у изборној кампањи. Циљајући на што ширу подршку Српска напредна странка (СНС) користи се темама, (и не само СНС), за које мисле да ће придобити велики број оних који су заиста осјетили страхоте прогона из Хрватске, са Косова*.
Међутим, то је само један дио истине, а пола истине је цијела лаж како каже пословица. Парцијалним посматрањем свега тога од дјелова истине стварају се лажи које се представљају као цијела истина, а онда се од тога трују односи на дуги рок. Са тим се мора прекинути и ја се надам да ће избори, који ће бити за пар недјеља, успјети да унеколико спусте ту запаљиву реторику и да се послије тога приступи рационалном рјешавању евентуалних проблема који постоје.
Чанак се у интервјују запитао до кад ће бити СПЦ бити изнад закона, „ја постављам стално то питање: зато што су мантија и навијачки шал постали панцири пред законом у овој земљи?“
„Нећу да улазим у црквене ствари, али ако је актима Владе краља Александара Првог формирана Уједињена СПЦ у чији састав су ушле одређене Митрополије које су до тада биле под ингеренцијама цариградског патријарха као и аутокефалне црногорска и карловачка православна црква сасвим је јасно да промјеном државних односа, тј нестанком државе у којој је то требало ујединити да се стање ствари врати у реалитет данашњих државних односа„, казао је Чанак.
“Ако је престанком црногорске државности нестала аутокефална Црногорска православна црква онда је логично да се реуспостављањем државности реуспостави аутокефална Црногорска православна црква по једноставном принципу, јер је у православљу пракса да у једној држави може бити једна православна црква. Другим ријечима инсистирање на немогућности поновног организовања ЦПЦ је инситирање на томе да Црна Гора није суверена држава и да је једноставно то у овом тренутку одметнута српска земља која ће се кад-тад вратити под окриље матице”, објашњава Чанак.
