Међу високим српским званичницима који су прошле недеље дошли у Скопље био је и Зоран Ђорђевић, чије је присуство портал Fokus.mk искористио за разговор о низу питања везаних за регионалну повезаност, одбрану, али и могућности за економски развој.
Он је непоколебљив да се Србија не наоружава за рат, већ само за очување равнотеже снага, а тиме и мира на Балкану. У регионалној вези, он не види стару Југославију, већ напротив, нови модеран савез, који ће више него сигурно допринети економском благостању свих укључених.
Директори поштанских уреда Македоније и Србије Макрадули и Чоржејеви најавили су да ће упутити иницијативу владама Македоније, Србије и Албаније за утврђивање јединствене цене услуга пакета и заједничке поштанске марке, како би да пружају услуге грађанима три земље по једној тарифи. Ово је прва у низу иницијатива које су почеле да се спроводе, одмах по завршетку форума „Отворени Балкан“ у Скопљу, коме је присуствовао и председник Србије Александар Вучић.
О овом и многим другим питањима која су отворена на форуму редакција портала Fokus.mk разговарала је са бившим министром одбране и садашњим директором Поште Србије Зораном Ђорђевићем.
Fokus.mk: Били сте део српске делегације која је ових дана боравила у Скопљу. Да ли лично верујете и подржавате регионалне интеграције?
Зоран Ђорђевић: Дошао сам у Скопље на форум који су организовале Привредне коморе и као члан државне делегације Републике Србије, предвођене председником Александром Вукијем, допринео даљем развоју свих облика међусобне сарадње. Ова иницијатива – преименована у „Отворени Балкан“ – већ је постала много више од механизма који олакшава не само проток људи, идеја, капитала, роба и услуга, већ и економски инструмент који ће значајно побољшати туризам, културу и све остале сарадњу између држава чланица. Визија предсједника Вукија, коју су челници Сјеверне Македоније и Албаније свесрдно подржали, постала је примјер добре праксе у међудржавним односима и даје одличне резултате, па је право вријеме за даљњи напредак и развој до максимума. Као директор једног од најважнијих пословних система у Србији, сасвим је логично да учествујем у том процесу и да дам свој активан допринос целом пројекту.
ПРИВИЛЕГОВАНА АЛБАНСКА СТРАНА КОСОВА
Fokus.mk: Већ је јасно да на Балкану неће бити помирења без рјешавања косовског питања. Како теку преговори и шта очекујете од свега тога?
Зоран Ђорђевић: Читава светска јавност има прилику да прати преговоре са привременим институцијама у нашој јужној покрајини, као и да се увери да се српска страна придржава договореног, да смо испунили све договорене обавезе из споразума. Али и да се увиди да се албанска страна не придржава својих обавеза, без обзира да ли оне произилазе из споразума из Брисела или Вашингтона. Нажалост, нема реакције међународних фактора и утисак је да је албанска страна много привилегованија у целом процесу. Не мислим само на суштинске обавезе – попут формирања Заједнице српских општина која се годинама не остварује, већ на обична, свакодневна кршења чак и најосновнијих људских права Срба на Косову и Метохији. Најновији пример је последњи случај правог фашистичког прогона Драгице Гашић, повратнице у Ђаковицу, уједно и јединог српског становника овог града – што не наилази на реакцију оних који би требало да буду фактор који гарантује трајну нормализацију живота на Косову и Метохија, за све људе. Очекујем да ће наредни дани донети побољшање, у сваком смислу, пре свега, у могућности да се пронађе трајно, компромисно, подједнако прихватљиво и / или неприхватљиво решење косовског проблема за обе стране, и сигуран сам да ће Србија и њена руководство неће дозволити такво решење којим ће Србија изгубити све. То је нешто са чим се нико никада неће сложити.
Fokus.mk: С једне стране, Србија активно преговара, а са друге се озбиљно наоружава. Као бивши министар одбране, у време када је почело наоружавање – можете ли нам објаснити сврху тако озбиљних улагања у војну опрему?
Зоран Ђорђевић: Након година стагнације и заосталости Србије у време док су неки други били на власти, Србија се данас убрзано развија на свим пољима, укључујући и војску. Сада коначно можемо са сигурношћу потврдити да смо најјача војна сила у региону. Познато је да је наша политика политика војне неутралности, уз истовремену жељу да се створи таква оружана сила, која ће моћи да обезбеди одржавање таквог статуса, с једне стране, а са друге стране да нам омогући за спровођење наше политике, оличене у председнику Вукику, који је искрено посвећен политици мира, разговорима, преговорима и договорима о било ком могућем питању. Радимо то доследно, развијајући оно што се зове одвраћање, а наша добро опремљена и обучена војска је свакако спремна за то. Морамо се побринути да заштитимо наше виталне државне и националне интересе, уз – понављам – нашу сталну решеност да све спорове решавамо дијалогом и компромисом. Развој и опремање наших оружаних снага не би требало никога да плаши, они су ту у случају да развој догађаја наметне неке друге изазове, за које Србија мора имати припремљен одговарајући одговор.
Fokus.mk: Да ли бескрајно одлагање чланства у ЕУ ствара услове за нову Југославију?
Зоран Ђорђевић: Не мислим да политика одлагања чланства земаља Западног Балкана у ЕУ води стварању нове Југославије, али сам сигуран да са политиком двоструких стандарда и сталних нових услова са неким другим захтевима и својеврсни „топло -хладни“ тај процес – чланство у ЕУ губи привлачност. Северна Македонија и њена искуства изузетно су илустративан пример онога што желим да кажем, јер је ваша спремност и посвећеност европском путу неоспорна, практично доказана и, нажалост, без икаквог резултата. То ни на који начин не води обнови нове Југославије, у било ком облику, али, с друге стране, даје шансу другим, у суштини иновативним и практичним решењима, облицима интеграције, попут нашег заједничког пројекта „Отворени Балкан“.
Fokus.mk: Срби су историјски „спаљени“ и у првој и у другој Југославији. Одакле толико оптимизма и ентузијазма за регионалну интеграцију?
Зоран Ђорђевић: Ваша изјава у уводу питања је потпуно тачна, по мом мишљењу. Срби су заиста „изгорели“, како кажете, јер су скупо, прескупо платили животе многих својих најбољих синова, идеју Југославије и заједничку државу јужних Словена, чији су велики присталице . Не враћајмо се на наше познате расправе о овоме или оном, неко је крив. Имали смо заједничку, нажалост, често врло крваву и болну прошлост и нико није апсолутно невин или апсолутно крив – без обзира на ову или ону пресуду међународних судова. Оставимо историју историчара и коначан суд о догађајима из наше недавне прошлости суду времена. Сада је време, можда последња шанса да почнемо да градимо заједничку будућност на основу лекција из заједничке прошлости. То није оптимизам, то је витална потреба и здрав разум у приступу политици, већ стварна животна политика, она која брине о томе шта оставља будућим генерацијама, а то је одговорна и мудра, храбра и реална политика – чији је императив регионална интеграција јер је то добро за све и за све.
Fokus.mk: Пошта је заједно са железницом једна од најгорих институција у нашој земљи. Каква је ситуација са вама и генерално нам објасните значај Поште за савремену државу.
Зоран Ђорђевић: У свим земљама света такав систем као што је пошта једне земље је основна институција, један од стубова државе и велики привредни субјект, велики економски потенцијал. Слично је и са предузећем које се бави железничким саобраћајем. То су предузећа која су од стратешког значаја за привреду сваке земље, не само као системи који се баве пружањем одређених услуга и обезбеђују функционисање других привредних субјеката, већ и као друштвено одговорна предузећа која су од националног значаја по неколико основа . У таквим компанијама потребно је обезбедити стручно и стручно управљање и јасно дефинисати пословне циљеве, али и успоставити механизам одговорности за неиспуњење тих циљева. Неопходно је свакодневно и напорно бавити се свим аспектима пословања, пратити савремене трендове, имплементирати их у своју пословну агенду, развијати постојеће и уводити нове услуге и производе, водити проактивну тржишну политику, бити стално фокусиран на напредак и резултат неће изостати.
СРБИЈА ЈЕ ВОЂА У ЕКОНОМСКОМ РАСТУ
Fokus.mk: У последњој деценији – Србија се озбиљно посветила економском развоју, који већ даје резултате. Откријте нам тајну вашег успеха и на шта треба обратити пажњу и посветити када је у питању економија?
Зоран Ђорђевић: Већ сам поменуо период, прву деценију 21. века, у којој је Србија, предвођена онима који су државни интерес стављали изнад приватног, доведена до банкрота. Због тога је нова влада била приморана да спроведе веома непопуларне, али веома потребне мере у области економије и укупне фискалне консолидације. Није било лако, али је било потребно. То је за Србију било визионарско и спасоносно, иако је то била тешка и непопуларна одлука. На срећу, данас имамо потпуно другачију ситуацију, данас смо лидери у стопи економског раста, не само регионално, већ и шире. Тајна успеха је у јасном сагледавању проблема и у бескомпромисној одлучности да се проблем реши, као и у измишљању таквих начина решавања који ће сигурно довести до побољшања опште ситуације.
Fokus.mk: Вакцине су главна тема која је Србију вратила на пиједестал регионалног лидера. Да ли је то био планирани државни потез са циљем јачања утицаја или је у вашем руководству доминирала идеја хуманости и солидарности?
Зоран Ђорђевић: Пандемија коронавируса открила је многе ствари, осветлила многе процесе различитим светлом, према којима се видело да су неки ставови и принципи само декларативне природе, да су само такозвана политичка коректност, али ништа више него то. Кад то кажем, мислим на понашање неких великих, економски моћних и политички утицајних земаља на почетку епидемије, када је било више него очигледно да се свет, нажалост – састоји од једнаких и неједнаких. Затим смо видели да је идеја планетарне солидарности нешто што се лако заборави када се човечанство суочи са непознатим и невидљивим и свеприсутним непријатељем. Србија је спровела своју политику по овом питању, у складу са својим државним и националним интересима, пре свега интересом у заштити здравља својих грађана. И успело је. Мислим да би многи могли копирати поступке наше земље током пандемије, јер су били инспирисани чистим и добрим намерама и само би злонамерни рекли другачије.
„СРПСКИ СВЕТ“ ПОГРЕШНО СЕ ТУМАЧИ
Fokus.mk: Шта мислите о идеји за „српски свет“ вашег наследника на месту министра одбране и садашњег министра полиције Александра Вулина?
Зоран Ђорђевић: Пре свега, мислим да се Вулинов израз „српски свет“ намерно погрешно тумачи и да му се приписују значења која, сигуран сам, не постоје. Ово изгледа посебно тачно у том делу међународне заједнице, укључујући и земље у региону, које мучи чињеница да Србија сваким даном јача на свим пољима, води независну и самоуправну политику. „Српски свет“ је симболична слика јединства и кохезије српског народа и жеље за тим, заснована на виталним државним и националним интересима, а не промењена идеја о такозваној Великој Србији. То није пројекат неке велике српске хегемоније, нити политички програм заснован на територијалним или неким другим претензијама према некоме, било којој држави, народу и слично. То је позив на уједињење свих Срба, где год да живе, пре свега духовно, интелектуално – као основа за стварање такве политике која је усмерена на будућност, будућност српског народа, који нема више времена за било какав неуспех . „Српски свет“ је идеја синергије свих српских настојања да се очува српско национално биће и модел на коме је то могуће постићи. Тако ја на то гледам.
Fokus.mk: Коначно – верујете ли да отворени Балкан више неће бити извор кризе и сукоба и да ће земље у региону боље сарађивати?
Зоран Ђорђевић: Дозволите ми да одговорим на ово ваше питање кроз форму контрапитања, које гласи: Шта је још алтернатива тој бољој, заједничкој будућности, за коју верујем да ће сигурно доћи ?!
Било је превише криза, сукоба и ратова, као и жртава, са свих страна. Морамо престати да живимо у прошлости, у његовим митовима и прошлим мржњама. Морамо сви заједно, заједничким снагама, живети за будућност, поштовати једни друге, помагати једни другима и покушавати да сваки дан превазиђемо себе. Наравно, потребно је да сви актери учествују у том процесу изградње заједничке будућности. Србија са политиком коју води то већ покушава. Један од најважнијих корака на том путу је наша заједничка иницијатива која нас је ујединила у Скопљу.