Гостујући на државној телевеизији (РТЦГ), код свог, са разлогом, омиљеног новинара који, величајући лик и дело шефа режима никад не пропусти прилику да добро увреди и Србе у Црној Гори, Мило Ђукановић се, подстакнут и неометан од свог домаћина, приказао у „свој својој величини“.
И шта друго очекивати од поменутог двојца, осим бестидне пљувачине по свему што је српско, и величања достигнућа безаконе, урушене и осиромашене Црне Горе.
Најављујући обрачун државе са СПЦ, попут већине његових сарадника и присталица знатно заинтересованији за имовину цркве него за црквени живот, председник Ђукановић је – оценио је портал ИН4С – по ко зна који пут оценио да се Српска православна црква брутално меша у политички живот Црне Горе.
И навео ове Ђукановићеве речи: „Присуствујемо увредљивим ставовима и изајавама, који су увредљиви по Црну Гору, црногорски народ и аутокефалну Црногорску православну цркву. То видим као саставни дио улоге коју СПЦ игра према Црној Гори, а та улога је изразито деструктивна“.
После цркве, на ред је дошла – наглашава ИН4С – и држава Србија, и српски интелектуалци, као омиљене теме поменутог „веселог“ тандема“.
– Одређени кругови у Србији, носиоци власти, медијски и СПЦ су се веома трудили да заоштре свој однос према Црној Гори – рекао је Ђукановић, заборављајући при том срамну улогу Црне Горе, која је у последње време више пута забола нож у леђа тој истој „проблематичној“ Србији, подржавајући Косово* у напорима да уђе у Унеско и Интерпол.
Очигледно, борба шефа режима и његових полтрона за Србима, СПЦ и законима властите државе се захуктава. Не би требало сумњати да ћемо, само ако то буде у њиховој моћи, присуствовати новим бесрамним епизодама Ђукановићеве самовоље и неутољиве жеђи за богаћењем. А следећа жртва његових мрачних планова, по свему судећи је – СПЦ у Црној Гори.
Ђукановић је најавио – објавила је руска новинска агенција РИА Новости – да ће „руководство Црне Горе“ радити на „независности црногорске цркве од Српске православне цркве“.
Указала је да је Ђукановић нагласио: „Наравно, држава мора помагати Црногорској православној цркви. Више пута сам говорио да је за мене неспорна чињеница историјска аутокефалност Црногорске православне цркве. Околности под којима је била укинута поништили смо референдумом од 21. маја 2006″.
Исти шпил је – према руској агенцији – додатно отворио овако:
Сматрам да је неопходно да у интересу будућности Црне Горе и њене стабилности – којој црква може значајно доприносити – наставимо рад на систематичном, фундаменталном и демократски утемељеном обнављању аутокефалности Црногорске православне цркве. Мислим да држава носи одговорност за то и да је дужна, у сваком случају, да помогне у остваривању тог циља“.
Ово је отворена најава удара на Митрополију црногорско-приморску, Будимљанско-никшићку и Херцеговачко-захумску епархију СПЦ.
Лако је претпоставити да ће Ђукановић и његов режим – ако већ нису – затражити од цариградског патријарха Вартоломеја да псеудоцркви распопа Мираша Дедејића да аутокефалност. По украјинском сценарију.
А Американци ће овом науму дати сваку могућу подршку.
Ако већ нису…