По узору на братску Русија, чији је председник Владимир Владимирович Путин недавно иницирао измене Устава Руске Федерације и његову допуну амандманом, којим се предлаже увођење у руски устав Бога и вере који симболишу историјски континуитет развоја државе и чувања сећања на претке, Србија такође треба да направи исте промене у Уставу Србије и Статуту АП Војводине како би се исправила деценијска неправда нанета, првенствено деловањем комунистичког режима који је не само у Србији већ и у осталим деловима бивше Југославије прогонио вернике и стварао од њих атеисте који су се под присилом одрицали своје религије – изјавио је Александар Ђурђев, председник Српске лиге (СЛ).
Измене Статута АП Војводине, у коме би се по истом принципу, као и у Уставу Србије, увео појам Бога подржале би и све националне заједнице које живе у покрајини, међу којима су свакако најбројније хришћанске мањине попут Мађара и Словака – каже Ђурђев.
Као што се и Руси нису одрекли своје вере и у најтежим временима, посебно у периоду од 1932. до 1937. године, када се чак трећина њиховог градског и две трећиног сеоског становништва изјашњавала као православици, без обзира што је на територији тадашњег СССР-а затворено 95 одсто цркава и ухапшени скоро сви архијереји, тако исто и Срби, али и остали народи на нашим просторима, упркос свим историјским недаћама и комунистичком прогону, одржавали су, макар и у тајности, своју везу са црквом и Богом, о чему сведоче и резулати послератног пописа становништва из 1953. године који кажу да се 88 одсто људи тада изјашњавало као верници, док је само 12 одсто становништа било атеистички опредељено – истиче Ђурђев.
Ако званична химна државе Србије носи назив “Боже правде“, и у чијим речима се помиње Бог и вера у Бога, зашто и саставни део Устава и Статута АП Војводине не би било веровање у Бога, јер без обзира што у нашој земљи живе бројне националне мањине и припадници других религија, то не значи да се крше било чија грађанска и верска права, пошто и све друге религије, баш као и православље, говоре о љубави према Богу и веровању у њега – закључује Ђурђев, додајући да ће се на овај начин симболично изразити јединство српског народа, вере и државе, као и повезаност са свим осталим народима и националним мањинама који живе у Србији, а који такође у својим религијама проповедају веру у Бога.
