Присуствујемо најогавнијој и најбестиднијој медијској кампањи моралних наказа које себе зову „елитом“ и лажно се представљају као „борци за демократију и људска права“. Ти самозвани лидери некаквих назови политичких странака (иако се ту заправо ради о интересним групама, чији је једини „политички“ програм пљачка грађана Србије), кроз кловновима сличне и шарлатанству склоне своје гласноговорнике – преко медија који су у њиховом власништву и који се финанисирају управо новцем опљачканим од грађана Србије – свакодневно фабрикују многобројне лажи и увреде, упућене пре свега једном човеку – Александру Вучићу, у нади да ће им поћи за руком да још некога, осим сами себе, убеде у то да су њихове вербалне сплачине и мржња коју гаје, истина.
На њихову жалост – Србија зна истину, и зна ко је Александар Вучић, зна колико и како он неуморно ради да Србију опорави од свих последица које су управо ти „стручњаци“ и те „моралне громаде“ произвеле док су били власт, док су били режим, бивши режим – упамћен по тоталном суноврату, распаду и девастирању свега чега су се они, у својој „стручности“ дохватли.
Али, ово што сада раде, шта сада говоре, ова морална нискост коју су испољили сада – када су сву своју мржњу, исту ону огромну, острашћену и дивљу мржњу коју осећају према Александру Вучићу, усмерили на председниковог сина Данила – доводећи га у везу са криминалним миљеом, са припадницима управо ухапшене Беливукове групе – превазишло је све људске, све моралне, све свесне границе и доказује врло озбиљне, изгледа неизлечиве, облике патологије њихових личности.
То лицемерје, оличено у њиховом питању, изговореним тако да би требало да сугерише и некакав нарочит закључак – откуд лица из криминогене средине, на некој утакмици, у групи навијача, у којој је, игром случаја (за сваког оног ко жели да буде објективан) и председников син, ваљда служи да се не чују нека друга питања – као што су – откуд један самозвани лидер и тајкун, пропали политичар и кукавица – сам на слици са припадником земунског клана, или, рецимо, откуд једна набеђена, свим и свачим фрустрирана политичарка, која чешће мења политичке странке и идеологије него начин на који долази до туђег новца – сама на слици са једним осуђеним нарко-дилером.
Толико о фотографијама, и оним групним, и оним појединачним. И толико о тим постављачима питања, без обзира ради ли се политичарима у покушају, водитељима опскурних и досадних телевизијских емисија, које одавно имају више лица ангажованих на продукцији него гледалаца, или оних чувених „слободних и независних интелектуалаца“ које већ помињани тајкун испалућује у натури – кавурмом, сифоном соде и литром „белог“.
А о јаду и беди, о одсуству морала, о бесчашћу и моралној наказности свих њих који – мрзећи Вучића – у својим болесним мозговима ту мржњу трансферишу и на Вучићеву децу, боље је да говоре психијатри.