Обухват вакцинацијом ММР вакцином против малих богиња, заушки и рубеоле, поново се у току прошле године смањио, и уколико поново не крене узлазном путањом Србија би опет могла да се суочи са епидемијама ових болести.
На ово је на друштвеној мрежи Фејсбук упозорио примаријус др Предраг Кон, епидемиолог Градског завода за јавно здравље Београд, позивајући се на податке о вакцинацији у српској престоници.
- Резултати спроведене имунизације на територији Београда у 2019. су такви да бисмо у наредних неколико година могли да очекујемо епидемије заушака, малих богиња и рубеоле, уколико се не врати обухват са ММР на ниво од 2018. године – навео је др Кон за Телеграф.рс.
Он је додао и да се озбиљно повећава ризик и од појаве дифтерије.
- Озбиљно се повећава ризик и од појаве дифтерије јер годинама уназад све ревакцинације против дифтерије су знатно испод 90 одсто. Закон се мора примењивати или се мора јавно рећи (што је наравно неприхватљиво) да нисмо у стању да спроводимо обавезну имунизацију. Да ли ико може да замисли карантин у Србији… Чисто питам… – написао је др Кон.
Како нам се не би поновиле 1997., 2007., и 2017. година, када смо имали епидемије малих богиња, неопходно је да обухват вакцинацијом буде изнад 95 одсто.
Према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ вакцинација ММР-ом на територији Србије у 2018. години спроведена је са обухватом од 93,4, док је у 2017. години, када смо имали епидемију она износила тек 85,2 одсто.
Највећа епидемија малих богиња у Србији, да подсетимо, била је 1997. године када је оболело око 4.000 људи и умрло седам особа. Десет година касније у Србији јавила се још једна епидемија која се у Војводини прелила из маргинализованих група у општу популацију и када је заражено око 380 људи.
Последњи пут, мале богиње су Србију погодиле 2017. године и 2018. године. Тада је оболело 5.318 особа, док је 15 умрло.
Последњи случај малих богиња на територији Србије забележен је у Бору у јуну прошле године.
Вакцинација у Србији против малих богиња почела је 1971. године применом моновалентне вакцине. 1981. године почела је примена комбиноване вакцине против малих богиња и заушки, док је ММР вакцина (против малих богиња, заушки и рубеле) почела да се примењује од 1994. године.
Истовремено, од 1994. године започело је давање друге дозе ММР вакцине, најпре у дванаестој, а од 2006. године у седмој години живота, с обзиром на то да око 5 одсто особа вакцинисаних само једном дозом вакцине не развије имунитет против малих богиња.