Kренула је балканска утакмица у наоружавању и то је нешто што мора да забрињава просечног становника Балкана, а то је последица уласка у војне пактове и приближавања великим силама, казао је данас професор Факултета политичких наука у Београду Драган Симеуновић.
“Земље које су ушле у НАТО купују америчко оружје. Америчка индустрија оружја је једина индустрија на свету која има трилионски профит, то је јако озбиљан бизнис”, појаснио је он.
Говорећи о повећаној куповини оружја, професор је рекао да је оно везано и за зараду, а не само на безбедност.
“Србија учествује у томе, неко ће рећи – а зашто. Па морамо, ако се наоружавају ови око нас, а наоружавају се јер су дужни и јер су постали део једне велике војне организације као што је НАТО. Онда се апсолутно морате и ви наоружавати јер нисте чланица НАТО”, рекао је Симеуновић.
Према његовим речима, све земље у региону чланице НАТО појачавају своју војну снагу, осим Црне Горе која се често и не налази на листама војних сила, јер има мало војника и не поседује ниједан авион.
“Kрим је заправо средишна тачка, замислите да је на Kриму забодена црвена заставица и онда ту постоје два невидљива фронта, а заправо постоје и политички и војни фронтови. Са леве стране је све НАТО до Пољске, Летоније и Естоније, али са десне стране где је Балкан имате да Србија још увек није сигурна јер се налази иза леђа Румуније, која је у НАТО пакту. Американци су упаковали и Румунију у свој план, сместили су ракете, али иза леђа је Србија која је бомбардована и блиска са Русијом, и поред тога што су Црна Гора и Македонија ушле или улазе у пакт, постоји нека врста несигурности Србије и Републике Српске и то захтва додатне мере, Србија онда мора да се наоружа”, рекао је он.
Додао је да увек може да дође до ескалације сукоба јер је то у људској природи и да тренутна ситуација на Балкану не делује идеално.
“Србија се понаша можда најтрезвеније, Србија се доживљава као миротворац. Она има нерешене границе са Хрватском и Босном и Херцеговином, а не говорим кад је реч о Kосову и Метохији. Постоји потенцијал конфликта који није мали, али са друге стране имамо то да је међународна заједница препознала да се Србија понаша миротворно и не тежи рату, али притом мора да се наоружа”, објаснио је професор.
Он је оценио да нигде наука не доприноси тако брзо као у војци и оружју, замени нечег застарелог новим.
“Kолика је земља, толика јој је и војска. Румунија има 72.000 војника и то је убедљиво најјача војна сила на Балкану. Ми имамо непуних 30.000 војника, Хрвати око 18.000. Овим поклоном од Русије Србија је добила модерну и најјачу авијацију на Балкану”, казао је Симеуновић.
“Имамо такву политику да можемо бити мирни, држава не покушава да изазове рат, то што је спремна да се брани. Ми немамо нападачку политику и нема опасности да Србија изазове рат”, рекао је он.
Додао је да је добро да Србија опет има обавезно служење војног рока, јер је планом САД војска уништавана годинама.
“Укинута нам је била војна обавеза, јер дугорочно гледано Американци су отворено говорећи знали да долази на ред признање Kосова и они су хтели да практично српску војску која је била велика да учине малом, почишћени су и кадрови који су били патриотски, то је оно што они раде стандардно. Нису они овде правили 5. октобар и бомбардовали зато што нису имали паметнија посла. Сада контролишу тј део територије на балкану. тиме су учинили нашу армију малом и неадекватном ако дође на ред признавање Kосова”, казао је он.
