Српски народ не прихвата да се унутрашња спорења решавају међусобним убијањем. Ако смо ишта научили из историје, посебно новије, је ДА СРБИН НИКАД ВИШЕ НЕ СМЕ ДИЋИ РУКУ (ПУШКУ) НА СРБИНА.
Србија има институције и сва питања се морају решавати само тамо, уз поштовање Устава, закона, етичких кодекса и фер плеја.
Власт се добија и мења на изборима, не на улици.
За ове што су кренули пушком на председника Републике имао бих много питања…
Јел ви заиста мислите да прокламовани циљ постижете на овај начин?
Мислите ли да ће држава да вам то дозволи?
Па није Србија банана република где руља може да упадне у зграду, убије председника и промени власт. Не подцењујте сопствену државу и народ.
Успут, ако сте бар мало читали историју, ваљда знате да су Срби у атентатима и превратима убијали углавном своје најбоље вође, људе са визијом, зато што њихову мудрост и далековидост нису разумели.
А сад нешто о Александру Вучићу.
Десет година слушамо да ће нешто да изда. И кад ће? …Само што није. …Данас ће, сутра ће… а шта говоре чињенице? Александар Вучић је ојачао позицију Србије на КиМ и у међународној заједници повлачењем 27 признања тзв. државе Косово. Нема истине ван чињеница.
Сукоб у Украјини је отежао позицију Србије по питању КиМ, али и другим. И поред никад сложенијих међународних околности, Србија успева да води принципијелну и независну спољну политику. Због такве политике Србији и Александру Вучићу капу скида читав свет. Због такве политике више нас поштују сви па и они који се љуте што их не слушамо.
И још нешто. Не може Александар Вучић да изда свој народ јер нема на кога. Таквих у његовој фамилији није било. Није му такав генетски код. Зато, уместо “патролирања”, спавајте мирно. Уосталом, Вучићева укупна политичка биографија одликује се једном константом: приврженост, чврста оданост српском националном питању.
Жао ми је што ће због једног необазривог гостопримства, сувишног, да будем јаснији, све данашње и будуће брљотине једног човека и његове дружине, запад и НАТО лобисти у Србији покушати да употребе као замајац у својој антируској и кампањи против русофила.
Просечан русофил у Србији је поштен човек који живи од свог рада, углавном скромно, воли своју државу, спреман је да се жртвује за њу, воли Русију због историјске, генетске, верске и језичке блискости наших народа. Воли православне Словене, Грке, Румуне … Поштује огромну жртву многострадалног руског народа у сламању нацизма. Просечан русофил поштује друге народе, има симпатије за мале и слабије, има истанчан осећај за правду и не мрзи никог. Блиске су му одређене вредности западне цивилизације и жели да Запад (посебно ЕУ) и Русија успоставе што чвршћу сарадњу на бази међусобног уважавања јер би то било најбоље за њих саме и за Србију.
Неупоредиво највише русофила је уз Српску напредну странку и Александра Вучића, јер знамо да ће наш председник увек урадити оно што је најбоље за Србију, и да по другим питањима претке неће обрукати ни потомке разочарати.
У вези са синоћним догађајем, све који су позивали на атентат, оружане обрачуне и насиље, одмах процесуирати.
Пише: проф. др Милош Банђур