Професор Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду др Миленко Перовић дао је интервју за црногорски лист Викенд Новине, а који преноси портал Аналитика.ме.
У интервјуу он, по опробаном квазинаучном србофобном наративу, на „чистом црногорском језику“, хвали намеру црногорских власти да, противно праву и правди, отме целокупну имовину Српске православне цркве у Црној Гори, негира тежак положај српског народа у тој држави и испољава крајњи црногорски национал-шовинизам, све то оправдавајући борбом против некаквог „великосрпства“, без икаквог реалног утемељења.
Поставља се питање, како је могуће да овај декларисани србофоб несметано живи и ради у Србији и да управо у њој врши противуставне и противзаконите активности против српске државе, њеног конститутивног народа и Српске православне цркве, а да то никоме не смета, нити се због тога против њега покреће кривични поступак, што би тужилаштво у свакој уређеној држави одавно учинило. Перовић је, иначе, српској јавности познат као професор етике који је у децембру 2012. године правоснажно осуђен за мобинг због злостављања свог асистента. И тада је једина његова одбрана била – да му се суди из политичких разлога.
Миленко А. Перовић је филозоф, оснивач и први шеф Катедре за филозофију Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду. Већину својих књига и радова посветио је проблематици историје филозофије, етике и примењене филозофије. Хегелова филозофија је његова стална филозофска преокупација. Родио се у Врбасу 14. новембра 1950. године, у коме је похађао основну школу и гимназију. Студије филозофије завршава у Београду 1974. године. Докторску дисертацију под насловом »Вриједносни систем и морална свијест малограђанства«, под менторством Милана Кангрге, одбранио је на Филозофском факултету у Загребу 1984. године. Био је предсједник Комисије за стандардизацију црногорског језика која је 2010. године објавила Правопис црногорскога језика и Граматику црногорскога језика, стоји на Википедији.
Текст интервјуа преносимо у облику у коме је објављен на порталу Аналитика.ме:
Рјешавање црквеног питања удар у штаб великосрпских акција према Црној Гори
“Најава доношења закона којим би се Црној Гори вратила отуђена сакрална православна имовина главни је разлог најновије оркестриране нетрпељивости према држави. Није тешко схватити да ће тај закон ударити по сред штаба свих великосрпских акција против Црне Горе”, оцјењује у интервјуу Викенд новинама Миленко Перовић.
Осврћући се на обиљежавање Подгоричке скупштине у режији Српског националног вијећа у Црној Гори, професор Перовић упозорава да се “прославом једног повијесног слома наше државе хоће демонстрирати спремност за приређивање њеног сљедећег повијесног слома”, поручујући да они који политички и духовно воде Црну Гору морају знати да ситним и крупним уступцима неће “незнано куд нестати освједочени непријатељи свега црногорскога”.
На питање да ли приче о наводној угрожености Срба у Црној Гори, изјава српског патријарха о њиховом положају, прослава Подгоричке скупштине, радови на цркви на Румији… имају исти именитељ, исту позадину и циљ, Перовић каже да су дубоки и бројни разлози те нетрпељивости. “Један од најјачих је гледање “злим оком” на црногорску самобитност. Кад год су Црногорци чинили нешто ваљано да учврсте самобитност, “по аутоматизму” се покретала и великосрпска нетрпељивост.”
“Најава доношења закона којим би се Црној Гори вратила отуђена сакрална православна имовина главни је разлог најновије оркестриране нетрпељивости која се показује у догађајима које помињете. Није тешко схватити да ће тај закон ударити по сред штаба свих великосрпских акција против Црне Горе”, сматра он.
“Већ тридесет година слушамо политикантски “шлагер” о “угрожености Срба”. И сваки пут се он показивао као прелудијум за великосрпске топовске канонаде по комшијским градовима и освајачке походе на туђе територије. То је потпуно иста матрица којом се тражи било какав casus belli, као што је била она Хитлерова. Да подшетимо, Хитлер је започео империјална освајања Европе изражавањем забринутости због “угрожености судетских Њемаца”. Очито је да поменута “адреса” у поход на црногорску самобитност сада покушава увући и политички наивније Бошњаке”, додаје Перовић.
На питање како коментарише захтјев Бошњачког вијећа у Црној Гори да се “коригује” изглед црногорске заставе и уз постојећа обиљежја дода и полумјесец Перовић истиче да је иницијатива појединих Бошњака о полумјесецу који треба додати црногорској хералдици тугаљиви знак иживљавања једног одоцњелог национализма.
“Он је у апсолутном раскораку с реалним положајем Бошњака у данашњој Црној Гори. Нема земље на планети у којој је положај Бошњака бољи, него што је у Црној Гори. Овом се иницијативом тражи хљеба преко погаче. Чак се ни најзадртији великосрби нијесу шетили да покушају у црногорски грб некако усекати четири оцила. По истој ступидној логици о “заступљености” у хералдици, у црногорски грб би требало настанити неколика црвена и бијела квадратића, па црног албанског орлићка, па ромски точак, за сваки случај и Давидову звијезду. Тако би се од државних симбола Црне Горе начинила националистичка “руска салата” с варијабилним састојцима. У своје вријеме тако су начинили дурско-молску музичку наказу од химне Краљевине Југославије с закрпама од три националне химне!”, рекао је он.
На констатацију што ДФ тражи да се датум рођења Петра II Петровића Његоша прогласи за државни празник Перовић истиче да се у племенитост политичких намјера Демократског фронта може вјеровати таман колико и у данајског дрвеног коња који је поклоњен Тројанцима.
“ДФ на челу с Амфилохијем Радовићем својим неприкосновеним лидером – увијек рачуна с “посрбљеним Његошем”. Рачуна и с тим да су Црногорци “слаби” на Његоша па ће лакомислено пристати да им нешто “српско” буде проглашено за државни празник. Колико је политичког поштења у ДФ, толика је шанса да им иницијатива буде прихваћена,” рекао је Перовић.