„Срце ми мало, велике ми жеље, зато у помоћ зовем „пријатеље“…
Овај рефрен бајатог поп хита потпуно одговара духу и стању опозиције уочи „београдских избора“. „Пријатељи“ су већ предуго подељени, завађени, политички погубљени. После сваког новог покушаја, обећања или најаве све су међусобно даље. Сада већ хронично гладни власти врете се у зачараном кругу „покварене маште и прљавих ( политичких )страсти“ .
Машта се тиче пре свега „великих жеља“, лажних обећања и нереалних амбиција о „освајању Београда“. Употребом свих могућих и немогућих комбинација, спинова и калкулација данима, недељама и месецима настоје да убеде најпре себе а потом и Београђане у „узимање“ одборничке већине.
Да није ризично ( фарсично ) било би комично. Самообмана је у реду али да политичкој обмани могу подлећи и озбиљни људи показује и пример једног академика ( Д. Теодоровић ) и једног великог шампиона ( Д. Ивковић ) који су се опекли о „политичке маштарије и лажи“ једног назови лидера „малог срца“ и „прљавих страсти“.
„Прљаве страсти“ тичу се пре свега пуне београдске касе тешке готово милијарду евра. Она је први и последњи циљ опозиционих претендената. На то много шта упозорава. Један од првих кандидата ових дана се сам офирао речима да би као градоначелник радио „све оно што ради на Новом Београду, само на много вишем нивоу…“ !!? Не дао Бог, јер Ембарго је имао прилике ( о чему смо опширно писали ) да се непосредно увери и посведочи шта је дотични „др“ све радио и шта још ради на Новом Београду.
Добро је познато и шта је све радио и претходни „риђобради градоначелник“ који је за време свог мандата сваког Београђанина задужио за по скоро хиљаду евра. Истовремено је безобразно, дебело пунио познате и непознате рачуне сопствених компанија и мандат окончао бар десет пута богатији.
О кандидату Демократске странке за којим се „ваљају корупционашке афере“ не треба трошити речи и време. Све је познато и све говори његов катастрофалан лични и политички имиџ. Осим „малог срца и великих жеља“ „покварене маште и прљавих ( политичких ) страсти“ ове и сличне „лажне пророке“ одликује још неколико заједничких именитеља.
Све их добро знамо „као злу пару“. Иако су одавно у слободном паду не одустају макар и да тумарају по политичкој периферији вребајући сваку прилику да се врате на „место злочина“. Нових лица нема ни у њиховом ширем окружењу. Нова личност не постоји ни као морална ни као политичка појава. Они су неизлечиви солери и са њима је све већ виђено.
Нико од њих мије показао да је у стању да произведе и понуди нову политичку идеју, пројекат или визију. Све што смо од њих успели да видимо деценију и више уназад своди се на копију лоше копије, деструкцију, опртунизам и негативан приступ свему смисленом. А без позитивне идеје се не може градити ни критика а камоли политика.
Тако долазимо и до трећег заједничког именитеља оних са „малим срцем а великим жељама и прљавим страстима“, недостатка било какве утемељене, јасне, конзистентне и конструктивне јавне политике. Још теже се она може пронаћи у збиру њихових хаотичних „назови програма“. Све то највише личи на „пацовске канале“ за преузимање градске куће и градске касе.
Једном речју, безнадежно одсуство нових личности, идеја и политике, све до сада најављене опзиционе кандидате и кандидатуре, кандидује само за „политички отпад“. А „премало срца“ за толике амбиције и жеље и за онај други, „људски“ !
Извор: embargo.rs
