Те недеље 17. августа, 1941. године, Београђане је на Теразијама ујутру затекао језив призор. Петоро тела висило је са стубова јавне расвете. Тела људи обучених у поцепану одећу, изобличених лица, висила су на трамвајским бандерама, одмах поред рекламног транспарента који су позивали на коњске трке на Церевој ћуприји, док је на једном транспаренту стајала парола: „Kraft durch Freude“ (Снага кроз радост). Након 78. година, први пут након 1941. године Ђиласови, Јеремићеви и Бошкови пулени јасно поручују да су спремни да се са политичким неситомишљеницима обрачунају у складу са нацистичким методома.
Присталице ткз. Савеза за Србију су попут нациста 1941. године на Теразије донели вешала, а томе већ дуже време претходе чести позиви на линч и убиства, свима онима који се не слажу са њиховим ставовима. Иако су вешто покушавали да демантују и да се дистанцирају од чињенице да је неко из њихових редова поставио вешало, испоставило се да је баш присталица Двери, пријатељ Бошка Обрадовића, Слободан Глишић направио и носио вешала. Бошкићев другар је све то признао на саслушању у полицији.
Српска десница се јавности обратила захтевајући од надлежних органа да ургентно реагују и у складу са законом казне особу која позива на поменуто кривично дело.
Егзекуција патриота из 1941. године не сме бити заборављена. Србија је позната по својој антифашистичкој борби. Нећемо дозволити да они који желе да врате фашизам на велика врата, да ти исти икада буду у прилици да одлучују у нашој Србији. То дугујемо нашим прецима који су положили своје животе за слободу, то дугујемо будућим генерацијама.
Зато морамо бити одговорни и одлучни да се супроставимо покушајима опозиције да рехабилтују нацистичке медоте, јер је њихова порука више него очигледна – а то је позив на насиље. И овај пут не сме да остане само на саопштењима која потписују партијски функционери. Није довољна само осуда. Захтевамо да се починиоци казне.
Српска десница
