Спомен-костурница Јиндриховице (Маузолеј) (чешки: Jindřichovice) и Српско војничко гробље, су места страдања српских заробљеника за време Првог светског рата, за време Аустроугарске. Налази се у данашњој Чешкој Републици близу границе са Немачком, у малом месту Јиндриховице удаљеном око 25 километара од чувене бање Карлове Вари и у близини некадашњег логора Јиндриховице.
Српко војничко гробље у Јиндриховицама је по неким тумачењима највеће српско војничко гробље.
У Јиндриховицама се за време Првог светског рата, у периоду од 1915. до 1918. године, налазио највећи концентрациони логор на територији Аустроугарске, Логор Јиндриховице кроз који је прошло око 40.000 заробљеника. Робијали су Италијани, Руси, Литванци, Румуни, а највише је било заробљених Срба, како војника, тако и цивилног народа, који је аустроугарска војска депортовала из Србије и железницом доводила у логор. Заробљеника је било из свих крајева Србије, а највише из Шумадије и ваљевског краја. Логораши су били принуђени да раде у тешким условима. Градили су резервоар за воду у логору, радили у каменолому, правили путеве и мостове, градили хемијску фабрику у Соколовцу, граду удаљеном око тридесет километара, у који су одлазили и враћали се пешице сваког дана. Логор је био посебан, јер нико од логораша није био убијен, али су услови у логору били тешки. На хладноћи харала је зараза. Дневно је умирало око четрдесет људи. Сваког дана у 15 часова тужна поворка са умрлима ишла је до оближње заједничке гробнице, у коју су полагана тела свих узраста, од деце до стараца.
По завршетку рата, Томаш Герик Масарик, тадашњи председник Чехословачке, који је био велики пријатељ краља Александра, југословенској држави је поклонио земљу на којој су страдали логораши ради градње спомен-костурнице. У Маузолеју (спомен-костурници, 50°16′43.9″N 12°36′7″E) који је подигнут 1931. године смештени су посмртни остаци 7100 српских заробљеника и 189 руских војника.
Земни остаци српских и руских ратника који су умрли у овом логору налазе се у капели у исто толико дрвених нумерисаних ковчежића. Њих је сакупио и сместио у крипту костурнице свештеник и потом чувар овог светог места Миливој Црвчанин, који је, заједно са тадашњим чешким конзулом у Краљевини Југославији Владимиром Хребиком учествовао „трудом и средствима“ у подизању овог меморијалног здања, како пише на мермерној плочи која је постављена о десетогодишњици владавине краља Александра Карађорђевића.
Спомен костурница је подигнута по пројекту архитекте професора инжењера Владимира Брандта, док је спомен капела у унутрашњости костурнице дело архитекте Јосефа Косталка. Овај споменик српском страдању у аустроугарском логору налази се у парку, на брегу изнад места Јиндриховице, који је данас запуштен, а и костурница није у добром стању, пошто прокишњава.
На око пет километара од Маузолеја у једној шуми се налази и војничко гробље (50°17′44.7″N 12°35′46.9″E) са око 1600 српских гробова, које је пре више од једне деценије сасвим случајно открио Дејан Ранђеловић, Србин из Тимочке крајине, који са породицом живи у Карловим Варима. Ранђеловић објашњава : “– Берући печурке у тој шуми, наишао сам на камен, сав зарастао у траву, на коме је, на српском језику, јасно писало: Овде почива Глишовић из Чачка!”
Посмртни остаци 88 српских војника који су 1918-1919. умрли у Холандији су смештени у металне сандуке и 1938. транспортовани су преко Немачке у маузолеја, што је и постало њихово последње место починка.
До Другог светског рата о спомен обележју је бринула влада краљевине Југославије. Последњу литургију пред дуго богослужбено затишје служио је владика Нишки Доситеј, кога су касније усташе убиле у Јасеновцу. Године 1994. Амбасада Југославије у Прагу, уз ангажовање Дејана Ранђеловића, покренула је иницијативу о реконструкцији. На жалост до данашњих дана није се одмакло у обнови Маузолеја и српског гробља. У последње време, делегација Амбасаде Републике Србије полаже сваке године венац, и служи се литургија.
Године 2009. на Видовданском комеморативном скупу у Јиндриховицама бројним српским и руским грађанима обратио се архиепископ Чешких земаља и Словачке, владика Христифор, након литургије којом је началствовао уз саслуживање српског православног свештеника у Чешкој Срђана Јаблановића. Скупу се обратио и Амбасадор Републике Србије у Прагу Владимир Вереш. Архиепископ Христифор посетио је иначе низ српских манастира на Косову и Метохији у време њиховог највећег страдања, и касније у Чешкој сведочио о разарању тамошњих православних светиња. Дана 28. јуна 2010. године, на Видовдан , у присуству Амбасадора Републике Србије и челника руског конзулата у Карловим Варима, богослужење су водили српски и руски црквени великодостојници, архимандрит Сергеј игуман Онуфрије и прашки парох протојереј Срђан Јаблановић. Уз велики број српских и руских грађана, у литургији је учествовао мушки хор „Академац“ из Новог Сада.
Брига српске дијаспоре
Велика је несебичност и упорност господина Ранђеловића који је годинама финансирао и одржавао споменички комплекс у складу са својим могућностима. Ранђеловић је и председник Православне омладине у Чешкој, организације која је више пута чистила и одржавала спомен-костурницу Јандриховице. На иницијативу неколицине Срба основано је удружење „Видовдан“ које има за циљ обнављање и одржавање српских гробаља на територији Чешке. Потребно је решавање проблема у вези Српског гробља удаљеног пет километара од Маузолеја, односно решење имовинских проблема, као и градња цркве (која је постојала) или манастира, и обнова и оживљавање целине споменичког комплекса од изузетног значаја.
Неопходно је ангажовање и помоћ Републике Србије и Амбасаде Републике Србије у Прагу, ради решења нагомиланих проблема и обнове овог великог српског стратишта.
