Срђан Кнежевић рођен је у селу Тврдимићи, код Сарајева, 19. јануара 1958. године.
Основну школу завршио је у Тилави, средњу Угоститељску у Сарајеву. Радио је у угоститељству, као шеф сале у хотелу „Панорама“ на Палама.
До почетка рата у БиХ био у Шестој личкој бригади код Плитвица. У време кад се запуцало у Сарајеву, будући „Бели вук“ се одазвао мобилизацији у резервном саставу милиције и отишао на Враца . Први ратни успех био је ослобађање села Турковићи.
Послије формирања Јахоринског батаљона Срђан улази у његов састав. Погибијом легендарног команданта званог Швабо, у фебруару 1993. године, постаје командант Јахоринског батаљона. Са својом јединицом ниже успехе: ослобађа Мали и Велики Јасен, Полом и Мошевачко Брдо.
Тад је формиран Јуришни одред Сарајевско-романијског корпуса који је бројао око 800 људи. У борбама на Мошевачком брду први пут се чуло за „Беле вукове“. Име су добили по томе што су остали завејани у једној мећави на Бјелашници коју само вукови преживе.
Од 22. фебруара Срђанови „Бели вукови“ налазе се у акцијама за ослобођење села Трнова.
16. маја на Дебелом брду, Срђан, заједно са 13 српских бораца бива рањен, док је један војник погинуо.
15. јуна 1995. године почела је велика непријатељска офанзива. Муслимани заузимају Златиште на Требевићу. „Бели вукови“ су дошли из Трнова и успјешно враћају све заузете линије. Од 12. до 19. октобра 1995. муслимани су жестоко ударали на положаје око Трнова преко кога су желели да се територијално повежу са енклавом Горажде. „Бели вукови“ по ко зна који пут не дозвољавају промјену линије раздвајања.
Послије рата, Срђан је променио неколико значајних функција у РС, а последња му је била заменик начелника јавне безбедности Сарајево.
7. августа 1998. године убијен је мучки, с леђа, а његово убиство никада није разрешено.
