Важни, можда пресудни избори за судбину Републике Српске су одржани, а док чекамо 7. новембар, када ће ЦИК БиХ објавити коначне резултате општих избора, након чега ће се приступити формирању власти, увиђамо да ће у Српској и БиХ ипак доћи до прекомповања политичких односа, иако се то на први поглед не види.
Коалиција предвођена Додиковим СНСД поново ће формирати власт, овог пута на оба нивоа, али више ништа неће бити исто. Наиме, Додик је већ манифестовао одлучност у намјери да реализује прокламоване политичке циљеве, а први постизборни потези указују да неће дозволити никакве полууцјене и условљавања од коалиционих партнера.
ВЕЛИКИ ТРИЈУМФ, АЛИ РАТ ТРАЈЕ
Јер, он није побиједио само опозицију, већ и стране амбасаде и стране обавјештајне службе, Сороша и његове пулене у виду низа невладиних организација и купљених и поткупљених медија. Додик је побиједио и „мангупе“ у својим и у редовима коалиционих партнера, што је и те како вриједна побједа. Можда је ова посљедње наведена најважнија битка коју треба наставити и у њој истрајати. Резултат избора је велики, величанствени тријумф СНСД, али се „рат“ наставља.
Са свима којима главни императив није „Српска изнад свега“ већ лични интерес, треба се поздравити и „захвалити на досадашњој сарадњи“. „Мангупи“ нису безазлени. Знају они како да објасне свој нерад, калкулисање, двоструку игру – све што су чинили, и што је требало а нису радили, да оправдају и прикажу да је било „у корист странке“. А до странке и било којег општег, вишег интереса, стало им је колико и до лањског снијега. Слоган „Српска изнад свега“ до њих не допире и ништа им не значи.
Ако „мангупима“ камелеонска природа помогне да се задрже на позицијама на којима су – посљедице њихове дволичности и подривачке активности осјетиће се већ на локалним изборима, а стране силе ће све учинити да се за двије године заједно са локалним одрже и општи избори. Наравно, ако им истраживања јавног мњења буду одговарала, а разлог ће наћи у нефункционисању власти у Федерацији БиХ, а непознаница је и када ће се саставити нови сазив Савјета министара БиХ.
Што се тиче агената хаоса, мора им се одати признање на креативности и истрајности. Након што су схватили да су им планови пали у воду јер нису успјели са политичке сцене да уклоне оне који им нису одговарали, а наметну „препариране“ играче, из „ладице“ је извучен други, алтернативни план скован раније, а који се сада ажурира, односно допуњава сходно насталим приликама.
Прави се анализа, изводе закључци. Сагледава се у чему се успјело, а гдје су направљени пропусти. И наставља даље, као да им вријеме и ресурси не значе ништа. Праве се нове странке за нове генерације. Правда за Давида је поднијела захтјев да се региструје као удружење грађана с намјером да се преименује у НВО Покрет за Давида. У сљедећој фази ће вјероватно постати политичка странка као што се то дешавало са појединим НВО у Србији и Црној Гори. Слична судбина чека и удружење РеСтарт Српска.
Да би припремиле терен за своју политичку промоцију наведене НВО ће претходно да се обрачунају са опозицијом која „није оправдала очекивања“, првенствено са СДС, а како би преотеле бирачко тијело.
Драшко Станивуковић, новоизабрани народни посланик са импозантним бројем гласова, перформансе које је изводио на улици пренијеће у Народну скупштину, тако да ће скупштинске сједнице личити на позоришне представе. Све ће се, наравно, снимати мобилним телефоном и „качити“ на друштвене мреже, првенствено на Фејсбук, Твитер, Инстаграм – комуникационе канале младих. Млади и јесу циљна група, а њихово анимирање и политичко „преваспитање“ против Српске основни је циљ агената хаоса.
ИНДИЈСКИ ПРИМЕР КАО НАУК
Међутим, иако смо навикли да нам околности не иду наруку и да нам је тврд „оклоп“ главна узданица у настојању да се одупремо ударима страних сила, овог пута ствари стоје другачије. Односи на геополитичком пољу се мијењају у корист оних који су се доказали као пријатељи Српске. Као илустрација може послужити примјер Индије чији премијер је донио одлуку да од Русије купи пет противавионских система С-400.
Индија ће тако Русији уплатити 5,43 милијарде долара, али оно што додатно љути Вашингтон је што ће оружје бити плаћено у руској валути, тј. у рубљама. Тако ће операција детронизовања долара као резервне свјетске валуте коју предводе Русија и Кина, а намјеравају је пратити Иран и земље БРИКС-а, добити на снази. Кинеске инвестиције на западном Балкану постају све озбиљније, Кинези као да журе да се ријеше милијарди долара тако што ће их инвестирати у инфраструктурне пројекте.
Мигрантска криза подстицана Сорошовим новцем с циљем растакања Европске уније и јачањем деснице у смислу њене неофашизације, а како би се набој усмјерио против Русије, могла би се као бумеранг вратити у САД. Наиме, колоне миграната из Мексика и других латиноамеричких држава крећу се према америчким границама. А „Трампов зид“, који би требало да се изгради на америчко-мексичкој граници и задржи мигранске таласе, касни са изградњом због отпора америчке „дубоке државе“. Ипак, мигранска криза ће бити дугорочан проблем за европске државе, а у безбједносном смислу велики изазов за земље Западног Балкана.
Иначе, „дубока држава“ губи дах у борби против легитимно изабраног предсједника. Све указује да ће након избора за Конгрес Трамп у овом важном политичком тијелу имати чвршћи ослонац, а што ће му омогућити још један предсједнички мандат, тако да они који су Клинтону подизали споменик и који су „клинтонистима“ организовали предизборне скупове, неће имати на кога да се ослоне у Вашингтону.
У контексту тих односа треба посматрати и Додиков мандат у Сарајеву. Потези које је најавио: полагање заклетве пред посланицима Народне скупштине у Бањој Луци, сједиште у Источном Сарајеву, најава организовања референдума с циљем враћања старог назива овог града – Српско Сарајево, кабинет у Бањој Луци (а то сигурно неће бити онај у којем је столовао Младен Иванић у згради Народног позоришта већ ће бити у Палати Републике), најава борбе за повратак отетих надлежности – свједоче да ће Српска ићи својим кораком.
Предраг Ћеранић
